Nobel za EU – neverica i ponos

Čelnici EU su redom poručivali da je nagrada dodeljena za „dugoročnu ulogu u ujedinjenju kontinenta”, velika čast i obaveza da se sačuva nešto dragoceno, dok su sa druge strane stizale ocene da je i ove godine odluka Nobelovog komiteta kontroverzna, “čisto politička”, a za neke čak i “sramna i komična”.

Čim je na jednoj norveškoj televiziji “procurelo” da je EU ovogodišnji laureat, analitičari brojnih svetskih agencija su istakli da se dodela nagrade može protumačiti kao svojevrsna pomoć i podstrek Uniji, koja se nalazi u najdubljoj krizi u svojoj istoriji.

Novinar BBC-ja Metju Prajs istakao je da su višedecenijska dostignuća EU svima jasna, ali i da je trenutak koji je izabrao Nobelov komitet “prilično čudan”, dok urednik britanske kuće za Evropu Gevin Hjuit piše: “Evropski lideri su dočekali ovu retku dobru vest skoro pa očajničkim zagrljajem”. Urednik uticajnog briselskog lista “Juropian vojs” Tobi Vogel je preko Tvitera poručio da je odluka “apsurdna”

"EU je u celoj svojoj istoriji imala posla samo sa jednim oružanim sukobom, na Balkanu, i tu je maestralno zabrljala", primetio je Vogel.

Očekivano, u krizom uzdrmanoj Grčkoj je vest dočekana sa čuđenjem.

“Odluka Komiteta samo degradira i urušava ugled nagrade. Ne mogu da je razumem. U mnogim delovima Evrope, naročito u Grčkoj, iz dana u dan imamo praktično ratnu situaciju iako ona nije formalno proglašena. U tome nema ničega mirnodopskog”, rekao je portparol glavne grčke opozicione partije Sirize Panos Skurletis.

Jedan od vođa protesta u Atini Petros Konstantinu, rekao je za “Gardijan” da je odluka “besmislena i provokativna”.

Atinjanka Joana Nikolareizi sumirala je raspoloženje na ulicama grčke prestonice ocenivši odluku o proglašenju EU laureatom kao "apsurdnu".

"To je nagrada koja bi trebalo da ode u ruke nekoj osobi, a ne instituciji koja postaje bezvredna", smatra ova Atinjanka

Francuski “Parizjen” je nagradu nazvao “osvetom institucije na koju su mnogi zaboravili”, dok su u Italiji brojni zvaničnici nazvali nagradu “semenom nade” u teškim vremenima.

Ipak, italijanski mediji su ukazali na ironiju – dok je dodeljivana nagrada, u 90 gradova širom zemlje učenici, studenti i prosvetni radnici su štrajkovali protiv mera štednje u prosveti.

Protest u Italiji (Foto: Beta, AP)

Poznati evroskeptik, predsednik Češke Vaclav Klaus rekao je da je vest o dodeljivanju Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji vic u koji on ne veruje, a izbor pobednika je iznenadio i laureata iz 1983. godine, bivšeg predsednika Poljske Leha Valensu, koji je rekao da je “navikao na pojedinačne nagrade”. Holandski ultradesničarski političar i lider Slobodarske partije Gert Vilders sa podsmehom je prokomentarisao odluku Komiteta.

“Nobel za EU? U trenutku kada su Brisel i Evropa pred kolapsom. Šta je sledeće? Oskar za Van Rompeja”, rekao je Vilders.

I lider Britanske nezavisne partije Najdžel Feridž, poznati evroskeptik, oštro je kritikovao odluku da Nobelova nagrada za mir bude dodeljenja EU, koju je uporedio sa Jugoslavijom.

"Ovo pokazuje da Norvežani stvarno imaju smisao za humor. EU je možda dobila nagradu za mir zato što nije proizvela prosperitet. EU je proizvela siromaštvo i nezaposlenost za milione ljudi. Nakon što smo videli kako je predsednik Evropskog saveta Van Rompej klicao ratu u Libiji protiv pukovnika Gadafija, ova ideja je smešna", izjavio je Faridž.

Bivši britanski šef diplomatije Malkolm Rifkin kaže da bi nagradu, ukoliko je dodeljena zbog očuvanja mira u Evropi, trebalo da podele NATO i EU.

Lider Torijevaca u Evropskom parlamentu Martin Kalanan je rekao da nagrada, ako ništa drugo, kasni bar nekoliko decenija.

Strana posveæena EU na britanskom Kanalu 4

“Nagrada je izgubila vrednost kada je dodeljena tada tek izabranom Baraku Obami. Nobelov komitet je dodeljivanjem nagrade Evropskoj uniji umanjio rad drugih koji su zaslužili ovu nagradu. Pre dvadeset godina bi možda odluka možda bila ulagivanje, ali bi bila i bar malo opravdanija. Danas je jednostavno promašena“, rekao je Kalanan.

I britanski “Kanal 4” je nazvao odluku Komiteta čudnom, a svoj stav je ilustrovao naslovima sa strane svog sajta posvećene vestima o Evropskoj uniji uz poruku "pomalo je ironično što u danu u kom je dodeljena Nobelova nagrada Evropskoj uniji, ova stranica izgleda ovako".

“Grčka vlast u obračunu sa strancima, Grčka policija se sukobila sa demonstrantima tokom posete Merkelove, Španska vlada objavljuje nove ekonomske rezove, Sukobi u Grčkoj tokom demonstracija protiv mera štednje”, naslovi su na toj stranici.

Dugogodišnji borac za ljudska prava u Rusiji Ljudmila Aleksejeva koja je bila jedan od favorita za dobijanje nagrade, izrazila je razočaranje što je Nobelova nagrada za mir dodeljena Evropskoj uniji, a ne aktivistima kojima je svaka podrška potrebna.

"Da budem iskrena, ne sviđa mi se ova odluka, jer EU je ogromna, dosta birokratska organizacija i jasno je kakvu će ulogu ta nagrada igrati u njenoj budućoj politici - nikakvu, po mom mišljenju", navela je Aleksejeva.

Lideri EU: "Prelepa i obavezujuća odluka"

Foto: Beta, AP

I u Briselu su bili iznenađeni ovom odlukom, ali su je dočekali na drugačiji način - sa ponosom. Predsednik EK Žoze Manuel Baroso je rekao da nije očekivao nagradu, koja "svetu šalje jasnu poruku".

"Svetu treba jaka Evropa. EU je nešto dragoceno, što se mora sačuvati", zaključio je Barozo.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji, videći u tome "ohrabrenje" za projekat koji je doprineo uspostavljanju mira u Evropi.

“To je prelepa odluka, ujedno i veoma obavezujuća za sve nas. Poslednje decenije mira u Evropi predstavljaju za nas, stanovnike Evropske unije, jedan dug period. Zato ne treba nikada da zaboravi da moramo stalno raditi na miru, demokratiju, slobodu”, rekla je Merkelova.

Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten, arhitekta evropskih integracija, pozdravio je odluku Komiteta, a bivši nemački kancelar Gerhard Šreder ocenio je da je Nobelova nagrada za EU veliko ohrabrenje i podsticaj za narode u Evropi.

U saopštenju Jelisejske palate navodi se da je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir EU "ogromna čast", ali je time i odgovornost Evrope
još veća.

"Svaki Evropljanin može da bude ponosan da je član Unije koja je sposobna da uspostavi mir medju narodima koji su se dugo sukobljavali i izgradi zajednicu zasnovanu na vrednostima demokratije, slobode i solidarnosti", dodaje Jelisejska palata.

Po oceni Pariza, "ova nagrada obavezuje sve da nastave rad ka jedinstvenijoj, pravednijoj, snažnijoj Evropi" koja je nosilac mira.

"Ovo je veoma dobra odluka koja me čini ponosnom i srećnom. Evropska integracija je najuspešniji mirovni projekat u istoriji", ocenio je šef nemačke diplomatije Gido Vestervele.

Norveški premijer Jens Stoltenberg čestitao je EU na Nobelovoj nagradi za mir, ali je istakao da njegova zemlja, u kojoj se tradicionalno ova nagrada dodeljuje, i dalje ne planira da udje u Uniju.

"Moguće je čestitati EU na ovogodišnjoj nagradi za mir, odati priznanje EU zbog njenje mirotvorne uloge i odvojiti to od pitanja odnosa Norveške sa EU", rekao je Stoltenberg, ističući, medjutim, da "članstvo Norveške u EU nije na dnevnom redu te zemlje".

Reakcije iz Brisela možete pročitati i u ovoj vesti.