Na današnji dan, 1. jun

1198. Vizantijski car Aleksije Anđeo dozvolio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir. Srpski manastir Hilandar, koji su njih dvojica osnovala na mestu na kojem su se nalazile ruševine starijeg grčkog manastira, postao je riznica izuzetnog kulturno-istorijskog i umetničkog blaga. Hilandar je prema svojevrsnoj hijerarhiji unutar Svete Gore svrstan u grupu od pet najbitnijih svetogorskih manastira.

1479. Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1780. Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka, koji je glavne ideje o ratnoj strategiji i taktici izložio u delu "O ratu". Ova njegova knjiga smatra se klasičnim delom na temu veštine ratovanja. Zbog neslaganja s politikom vodećih krugova Pruske prema francuskom caru Napoleonu I, protiv kojeg se borio u više bitaka, od 1812. do 1814. nalazio se u službi Rusije.

1804. Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne opere "Život za cara". Prvobitni naziv je navodno bio "Ivan Susanjin", ali je, prema želji cara Nikolaja I preimenovana. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu "Ruslan i Ljudmila". Ostala dela: fantazija "Kamarinskaja" (na teme iz ruskih narodnih pesama), španske uvertire "Aragonska hota", "Noć u Madridu", kamerna muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme.

1839. Srpski knjaz Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Mihaila i napustio Srbiju, okončavši prvu vladavinu koju je kao vođa Drugog srpskog ustanka započeo 1815. Otišao je zbog sukoba sa starešinskim slojem koji je zahtevao učešće u vlasti, pod maskom zakonitosti. Pod pritiskom Miletine bune, 3. februara 1835. donet je naglašeno liberalni Sretenjski ustav, ali ga je Knjaz zbog protivljenja Rusije, Austrije i Osmanskog carstva sa zadovoljstvom suspendovao već u martu 1835. Krajem 1838. turski sultan je izdao Hatišerif prema kojem je s knjazom vlast delio Sovjet, što Milošu nikako nije odgovaralo. Posle neuspelog mirenja sa ustavobraniteljima morao je da napusti zemlju, u koju se vratio 1859, posle odluke Svetoandrejske skupštine 1858. o zbacivanju kneza Aleksandra Karađorđevića. Vladao je Srbijom do smrti 1860.

1878. Rođen je engleski pisac Džon Mejsfild. Suptilan poeta koji je često prikazivao grubost i sirovost života. Pisao je i dramska dela u rimovanom dvostihu. Dela: pesme "Balade s mora", "Soneti", "Večno milosrđe", "Polja zelenkada", "Lis Rejnard", drame "Veliki petak", "Kralj Filip".

1879. Knez Milan Obrenović je doneo ukaz o uspostavljanju počasnog konzulata Srbije u Njujorku. Za počasnog konzula imenovan je tada Gerhard Jansen. Kao datum uspostavljanja potpunih diplomatskih odnosa između Srbije i SAD uzima se 1. februar 1881. Tog dana je američki diplomata Džon Kason odgovorio srpskom ministru Hristiću da je njegova vlada "sa velikim zadovoljstvom prihvatila kao izraz prijateljskih osećanja Vlade Srbije njenu želju da u Beogradu ima predstavnika Sjedinjenih Američkih Država".

1880. U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1911. Fudbalska reprezentacija Kraljevine Srbije održala je prvu međunarodnu utakmicu. Reprezentacija je tada poražena od zagrebačkog kluba HAŠK.

1926. Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedan od najvećih erotskih simbola u istoriji filma. Od nje je holivudska filmska industrija stvorila mit. Godine 1962. okončala je život samoubistvom. Filmovi: "Džungla na asfaltu", "Nijagara", "Majmunska posla", "Autobuska stanica", "Muškarci vole plavuše", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće".

1941. Nemci su osvojili Krit i zarobili 13.000 britanskih vojnika, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Osnovna namera nemačkog vojnog vrha bila je da se onemogući nesmetana kontrola Sredozemlja od strane Britanaca.

1943. Nemački lovci su oborili britanski avion, usmrtivši sve putnike, uključujući engleskog pozorišnog i filmskog glumca i reditelja Leslija Hauarda, dvojnika britanskog premijera Vinstona Čerčila. Nemci su bili uvereni da je u avionu oborenom iznad Biskajskog zaliva, na letu od Lisabona ka Irskoj, bio Čerčil. Hauard je bio poznat po izuzetno suptilnoj glumi. Filmovi: "Romeo i Julija", "Pigmalion", "Prohujalo sa vihorom", "Intermeco".

1944. Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević je, pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila, odstranio iz izbegličke vlade sa sedištem u Londonu vođu četnika (Jugoslovenska vojska u Otadžbini) Dražu Mihailovića i potpisao ukaz o imenovanju za predsednika vlade Ivana Šubašića (bana Hrvatske). Time je otvoren put za stvaranje jugoslovenske koalicione vlade, na osnovu sporazuma Josipa Broza Tita i Ivana Šubašića.

1946. Pogubljen je rumunski diktator Jon Antonesku, tokom Drugog svetskog rata saveznik nacističke Nemačke. Po dolasku na vlast 1940. prisilio je na abdikaciju rumunskog kralja Karola II Hoencolerna - koji je 1938. takođe zaveo profašističku diktaturu i priključio zemlju Trojnom paktu.

1948. Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik vlade FNRJ. Kao ministar privrede izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti 1948. Uređivao je više časopisa ("Narodna misao", "Odjek", "Glasnik Profesorskog društva"), priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića. Ostala dela: "Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji", "Vuk Karadžić i Miloš Obrenović", "Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji", "Naši i strani", "Naša narodna književnost".

1969. Kandidat degolista Žorž Pompidu pobedio je na predsedničkim izborima u Francuskoj posle ostavke Šarla de Gola.

1973. Grčki predsednik vlade Georgios Papadopulos proglasio je i formalno republiku. Poslednji grčki kralj Konstantin II, koji se nalazio na čelu Grčke od 1964. do 1967, napustio je zemlju 1967, nekoliko meseci posle uvođenja vojne uprave, i proglašenje republike 1973. je više bio formalni čin. Vojna vlada u Grčkoj smatrala je kralja odgovornim za veliku krizu u kojoj se nalazila zemlja, tako da je monarhiju u Grčkoj ukinula jedna izrazito desna vojna uprava.

1973. Britanski Honduras promenio je naziv u Belize.

1987. U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.

1990. Predsednici Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o okončanju proizvodnje hemijskog oružja i uništavanju stokova tog oružja do kraja 1992.

1994. Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle okončanja građanskog rata koji je više od decenije potresao tu centralnoameričku zemlju.

1996. Ukrajina je, odlukom predsednika Leonida Kučme I nacionalnog parlamenta, postala zemlja bez nuklearnog oružja, prebacivši poslednje rakete s nuklearnim glavama u Rusiju.

1999. Poginuo je general-pukovnik Vojske Jugoslavije pilot Ljubiša Veličković, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane, u trenutku dok je obilazio jedinice na prvoj liniji odbrane, tokom agresije NATO pakta na Srbiju (SRJ). Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u RV i PVO JNA i VJ.

2001. Prema zvaničnoj verziji, nepalskog kralja Birendru, kraljicu Aišvarju i šest drugih članova kraljevske porodice ubio je u kraljevskoj palati prestolonaslednik Dipendra, koji je potom izvršio samoubistvo.

2004. Šiitski musliman Ijad Alavi imenovan je za predsednika prelazne vlade u okupiranom Iraku.

2005. Holandski glasači odbacili su na referendumu Predlog Ustava Evropske unije.

2007. Svih 30 putnika utopilo se nakon što se prevrnuo brod koji se kretao ka ostrvu Kjati na jezeru Viktorija u Ugandi.

2008. Umro je Tomi (Josef) Lapid, bivši izraelski ministar pravde i novinar. Rođen je u Srbiji, u Novom Sadu, 1931. kao Tomislav Lampel. Bio je novinar u tiražnom "Maarivu", a docnije postaje direktor nacionalne izraelske RTV, od 1979. do 1984. Lapid je bio ministar pravde u vladi Arijela Ssarona, ali je njegova partija napustila vladajuću koaliciju 2004. zbog protivljenja preteranom finansiranju verskih institucija. Predsedavao je bordom direktora Memorijalnog centra Jad Vašem. Pisao je i literarna i dramska dela, pa i kuvare i vodiče za turiste.

2008. Umro je Iv Sen Loran, jedna od najistaknutijih ličnosti sveta mode. Imao je samo 21 godinu kada je izabran, nakon smrti Kristijana Diora 1957. za njegovog naslednika, što je bila posledica prethodne uspešne saradnje. Početkom 60-tih 20 v. osniva sopstvenu kuću visoke mode. Loran je bio prvi dizajner koji je, 1966. plasirao nov koncept luksuzne ženske konfekcije ("Leva obala") namenjene širem tržištu.

#related { border-top:2px solid #D5D5D5; padding:0; margin:0 0 10px 0; float:left; } #related h4 { font-size:10px; color:#7F7F7F; text-transform:uppercase; margin:0; padding:0; } #related ul { float:left; } #related ul li { float:left; width:288px; margin:0 10px 0; padding:0 0 0 12px; background:url('http://b92s.net/v4/img/li-bg.gif') no-repeat scroll 3px 10px; }