Još 3 koraka i 8 godina do EU

I evropski zvaničnici, a i domaći političari licitiraju sa 2020, kao najrealnijom godinom našeg punopravnog članstva u evropskoj porodici.

Na tom putu, Srbija mora da pređe još nekoliko važnih koraka. Ukoliko uspešno preskoči decembarski ispit, prema rečima potpredsednika Vlade za evropske integracije Božidara Đelića, našu zemlju tek čeka još mnogo posla i izazova.

"Najranije kada bismo mogli da počnemo dijalog o pristupanju EU je sredina sledeće godine. U međuvremenu, čekajući sledeću evropsku stanicu, nastavljamo sa reformama, kako bismo aplicirali za što veći deo sredstava iz narednog sedmogodišnjeg budžeta EU, od 2014. do 2020. koji predviđa 12,5 milijardi evra", kaže Đelić

Ovakva su i predviđanja evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, koji takođe smatra da bi Srbija, ukoliko odmakne u normalizaciji odnosa sa Kosovom, mogla da krene u pregovarački proces dogodine.

Šefovi država ili vlada zemalja članica EU trebalo bi 9. decembra da se izjasne da li prihvataju pozitivno mišljenje EK. Nikada do sada evropski lideri nisu odbili jedno pozitivno mišljenje: samo su u slučaju Grčke rekli "da" i pored negativne procene.

Do tada, trebalo bi privesti kraju proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ostalo je da ga ratifikuju: Belgija, Finska, Francuska, Litvanija, Holandija, Poljska i Rumunija.

Kada stigne zeleno svetlo za početak pregovora, najpre počinje skeniranje svakog od 35 pregovaračkih poglavlja, odnosno "skrining", kako se ovaj proces naziva u birokratskom rečniku EU, kojim se utvrđuje usaglašenost zakona i mogućnost da zemlja prihvati tekovine EU.

Priprema se i pregovarački okvir, što sve zajedno, po dosadašnjim iskustvima, traje oko godinu dana. U međuvremenu, dok još traje "skrining", može da se krene s pregovorima, čija je suština da se uskladi nacionalno zakonodavstvo s tekovinama EU.

"Pregovori u okviru 35 tematski podeljenih poglavlja podrazumevaju brojne segmente, od slobodne razmene roba, rada i kapitala, politike konkurencije i transporta, do poljoprivrede i socijalne politike, nauke i kulture, zaštite životne sredine, carinske unije i finansijske kontrole", kaže direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.

Evropski komesar za proširenje je poručio da će se prvo otvoriti 23. i 24. poglavlje, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i sigurnost, i da će ova poglavlja, ujedno i poslednja biti zatvorena. Zemljama koje su poslednje ušle u EU za to je bilo potrebno od tri do sedam godina.

Posle toga, slede zaključivanje sporazuma o pristupanju kojim se utvrđuju uslovi članstva, ratifikacija u svakoj zemlji članici i prijem u EU. Svaka od ovih procedura traži dodatni vremenski rok.