Država želi da se zaduži kod banaka

Skupština Srbije raspravlja o paketu zakona koji državi omogućavaju, između ostalog, i zaduživanje kod komercijalnih banaka kako bi se pokrio budžetski deficit.

Prema rečima ministarke finansija, iznos od 250 miliona evra Srbija bi vraćala pet godina, a budžetski deficit trebalo bi da se pokrije ne samo kroz zaduživanje kod banaka, već i kroz emitovanje državnih obveznica.

PreOpozicija je oštro kritikovali predložene zakonske mere. Pored perioda mirovanja od godinu dana, Srbija može da računa i na to da, ukoliko vrati kredit pre vremena, za to neće plaćati nadoknadu, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović.

"Kamatna marža se razlikuje od banke do banke i ide u rasponu 4,25 do 5,30 plus tromesečni euribor 1,05. Dakle, kamatna stopa je jednaka marži plus euribor. Period otplate je pet godina, to podrazumeva i period mirovanja", objasnila je ona.

Nedostataka je, međutim, kako kažu u opozicionim strankama, mnogo više od prednosti. Najveće zamerke radikali i naprednjaci izneli su o visini kamata.

Poslanik SNS-a Veroljub Arsić smatra da su kamatne stope nerealno visoke za državu.

“Građani su mogli po ovim stopama da kupuju automobile, kada je euribor bio 2 i 3 posto, a sada je 1 posto”, podsetio je on.

Poslanik SRS-a Dragan Stevanović takođe smatra da su krediti nepovoljni.

"Krediti su nepovoljni, krediti su loši, ne pada nam na pamet da bilo kakvo zaduživanje podržimo“, poručio je on.

Rade Obradović iz Demokratske stranke Srbije izneo je primedbe na zaduživanje u evrima.

“Predsednik Vlade se zalaže za deevroizaciju Srbije, zašto kredit nije u dinarima? Svi mi gledamo u Vladu. Zašto menjate način finansiranja”, upitao je on.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić ocenio je da će od cele priče korist imati samo banke.

“Znate šta znači kad neka banka daje sredstva, a država garantuje. Pa to ide direktno u korist banaka. Kako vi mislite da država vrati dug”, zapitao se Ilić.

Zaduživanje u evrima brine i Vlajka Senića iz G17 plus.

"Preti opasnost od zaduživanja u ervima. Svaka promena kursa nepovoljno će uticati, jer kredit mora da se vrati u celokupnom iznosu u ervima, ali to ne znači da monetarna politika ne valja", naveo je on.

Zoran Ostojić iz LDP-a kaže da ta stranka insistira na jeftinijoj i efikasnijoj državi, čime bi se smanjila sama potreba za zaduživanjem.

"Nije sporno da država treba pdo nekim okolnostima da se zadužuje, ali je sporno zašto dolazi do ovakvog trošenja novca, otplaćivaće deca koja su još maloletna. Potrebna nam je jeftinija i isplativija država, do ispod 45 odsto BDP-a", poručio je on.

Poslanici opozicionih partija izneli su zamerke i na davanje garancija Srbije u korist “Sosijete ženeral” banke i “Unikredit” banke, po zaduženju "Jat ervejza".