Posledice erupcije vulkana

Za sada se kretanje oblaka prati iz kosmosa, a naučnici tvrde da erupcija neće ozbiljnije pogoditi klimu, naravno, ukoliko ne potraje. Prema njihovoj proceni, erupcija može da traje od nekoliko dana do nekoliko meseci.

Pored ogromnih gubitaka aviokompanija zbog otkazanih letova procenjenih na 200 miliona dolara dnevno, vulkanski oblak ugrozio je i održavanje niza važnih događaja.

Misija Saveta bezbednosrti Ujedinjenih nacija je tako otkazala putu Afriku, evropski ministri za ekonomiju su zakasnili na sastanak u Madridu, a gosti danske kraljice Margarete Druge na njen jubilej.

Poljska ne namerava da zbog problema u avio-saobraćaju odloži sahranu predsednika Leha Kačinjskog, poginulog u aviokatastrofi kod Smolenska.

Nemački poštanski koncern "Dojče Post" zbog problema u aviosaobraćaju ne uspeva da blagovremeno isporučuje pisma, a još veće probleme ima njena filijala - služba za brze isporuke DHL, čiji je centar na aerodromu u Lajpcigu.

Oblak pepela se širi, i prema podacima Ruske hidrometeorološke službe do nedelje će dostići liniju Crno more-poluostrvo Jamal.

Ruska hidrometeorološka služba prognozira da će u nedelju oblak prekriti celu Evropu, osim Pirinejskog i Balkanskog poluostrva.

Njegov istočni kraj će dosezati od poluostrva Jamal preko evropskog dela Rusije do crnomorske obale Moldavije.

Oblak će prekriti celu severnu Italiju, veći deo Francuske i celu centralnu i severnu Evropu. Na krajnjem severu, zatvoriće južni deo Nove Zemlje i dostići obale Špicbergena.

U isto vreme iznad najvećeg dela evropske teritorije koncentracija pepela na visini do deset kilometara neće premašiti 0,001 grama po kubnom metru.

Pepeo na toj visini neće uticati na zdravlje ljudi, smatraju eksperti, iako sturčnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju na moguće negativne posledice.

Prema podacima Ruske hidrometeorološke službe vulkan ispod glečera Ejafjalajokul dnevno izbacuje oko četiri miliona tona vulkanskog materijala. Kretanje oblaka vulkanskog pepela pratiće ruski kosmički aparat "Resurs-DK1", kažu eksperti ruske državne korporacije za kosmička istraživanja "Roskosmos".

I zapadni i ruski naučnici su uvereni da erupcija vulkana neće ozbiljnije uticati na klimu Zemlje, smatrajući da je to uobičajen događaj, koji za sobom neće povući ni klimatske promene, ni kisele kiše.

Jake vulkanske erupcije su u prošlosti često izazivale zahlađenja na planeti, jer su čestice pepela na velikim visinama u atmosferi blokirali sunčeve zrake.

Vulkanski pepeo iz islandskog vulkana, kako je potvrđeno, nije dospeo u gornje slojeve atmosfere.

Ukoliko erupcije potraju, u stratosferu (10-50 kilometara od zemljine površine) podićiće se velika količina pepela i tada posledice mogu da budu mnogo opasnije.

Pepeo i toksični gasovi vulkana na Islandu će se taložiti u okeanu, izjavio je za agenciju RIA Novosti zamenik direktora za naučna pitanja Instituta geografije Ruske akademije Nauka Arkadij Tiškov.

Naučnici takođe strahuju da oblak vulkanskog pepela, koji je već pokrio Evropu i paralizovao aviosaobraćaj, može da predstavlja opasnost za prirodu.

Stručnjaci Instituta za nauku o zemlji pri Univerzitetu Islanda ukazuju da oblak sadrži velike koncentracije fluorita, minerala koji se najviše koristi u metalurgiji i hemijskoj industriji, kao i proizvodnji keramike.

Ova materija može da bude krajnje opasna za životinje.

Sturčnjaci tog Insistuta su međutim ukazali i na pozitivne strane poslednje erupcije, i kažu da se pepeo kreće iznad Evrope u takozvanom "mokrom" oblaku", odnosno da u njemu ima dovoljno vlage koja će apsorbovati zagađenja.

Ukoliko bi oblak bio "suv" zagađenje atmosfere bi bilo mnogo veće.