Da li su reforme ubrzale sudstvo?

Na tom spisku je, na primer, suđenje jatacima Ratka Mladića, koje je praktično bilo u finišu, kao i proces protiv bivšeg direktora Uprave carina Mihalja Kertesa za iznošenje novca na Kipar, koje vodi specijalni sud za borbu protiv organizovalog kriminala.

Oni koji su sprovodili reizbor tvrdili su da ćemo posle reforme dobiti efikasnije pravosuđe, ali profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da će se sada do pravde dolaziti sporije.

Početkom ove nedelje od Mihalja Kertesa ponovo smo čuli ono što je izgovorio i 2007. godine – da devedesetih nije iznosio višemilionske sume novca na Kipar.

Pre tri godine to je tvrdio pred jednim sudskim većem Specijalnog suda, a u ponedeljak pred drugim, jer su sudije reizborom promenjene, pa proces po sili zakona mora da krene iznova. To nije jedino suđenje pred Specijalnim sudom koje čeka ista sudbina, kaže za B92 portaprolka tog suda Maja Kovačević.

"Sama činjenica da sve počinje ispočetka vam sve govori. I to nije jedino suđenje koje počinje ispočetka. Praktično dve trećine suđenja mora da počne ispočetka jer su se u svakom veću promenile sudije. U Gradskoj čistoći one zloupotrebe, zatim suđenje optuženom Goranu Kneževiću, zatim suđenje za pranje novca preko kiparskih firmi, zatim suđenje grupi koja je izvršila ubistvo policajca na autoputu prema Novom Sadu. Mnoga suđenja kreću ispočetka“, kaže ona.

Ako neko suđenje, koje je prethodno daleko odmaklo, ponovo kreće od starta, lako je zaključiti da to znači samo jedno – da će se suđenje produžiti, pa je reforma umesto efikasnog, stvorila sporo pravosuđe, kaže profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.

"To će svakako dovesti do odugovlačenja tih postupaka, a kako će uticati na kvalitet suđenja, e to je sad jedno sasvim drugo pitanje. Kad se sve to uzme u obzir, pre svega smanjenje broja sudija, kako da kažem jedna loša slika koja je stvorena zbog tog nesavesnog rada Visokog saveta sudstva, može da dovede u pitanje poverenje građana u suđenja i sudije uopšte, i već je dovelo čini mi se, i može da dovede do pogoršanja ukupne slike pravosuđa u Srbiji“, objašnjava ona.

Iako je državi borba protiv organizovanog kriminala jedan od ključnih prioriteta, što ne propušta da istakne nijedan funkcioner, Specijalni sud, zadužen baš za tu oblast, reformom je sveden sa 12 na dvoje sudija.

Ostali koji su reizborom raspoređeni u druge sudove, delegirani su ponovo u Specijalni sud, da bi se bavili započetim slučajevima, ali ispočetka. Maja Kovačević kaže da zakon dozvoljava da ponavljanje može da ide i po skraćenoj proceduri, ali to nije prevelika olakšica za procese koji imaju mnogo optuženih.

"Sve su to predmeti u kojima smo mi bili dosta odmakli. U mnogim predmetima došlo je do toga da je saslušano po 20-30 optuženih, po 30ak svedoka i sada to mora da počne iznova. Kako u kom predmetu, negde ima desetak optuženih, negde 30ak, 40, neka su jednostavnija i brže je doći do one tačke do koje sestalo, a u nekima je to komplikovanije“, rekla je Kovačevićeva.

Vesna Rakić Vodinelić ukazuje na još jedan problem – a to je manji broj sudija nego ranije, što znači da će svaki imati daleko više predmeta.

"Prema onome što ja znam, situacija u Beogradu je dosta teška. Pre nego što su izabrane nove sudije prosek predmeta po sudiji u parničnom postupku je iznosio oko 400, a javno je rečeno na jednom skupu da je taj prosek sada 700. Broj žalbi u Višem sudu je po sudiji prešao cifru od hiljadu. Sve su to prekomerne cifre i može se verovati, ako stanje ostane ovakvo, da će umesto efikasnijeg postupka, stranke dolaziti do zaštite svojih prava u postupcima koji će duže trajati“, istakla je ona.

Na spisku suđenja koja su dobila nova sudijska veća, što znači da su morala da krenu ispočetka, nalazi se i proces jatacima Ratka Mladića, koji je maltene, pre reforme pravosuđa, bio pred izricanjem presude.