Analitičari o poseti Medvedeva

Značaj posete predsednika Rusije Beogradu analizira se ne samo u Srbiji i Rusiji, već i u zemljama EU. Ruske novinske agencije i vodeće televizije detaljno izveštavaju o ovoj poseti uz ocenu da je otvorena nova stranica u istoriji srpsko-ruskih odnosa, kao i da Rusija postaje ključni partner Srbije, makar u energetskom sektoru.

U prvim reagovanjima na posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu i zapadni i ruski mediji slažu se u proceni da je ona fokusirana na ekonomska pitanja.

Ekonomista Goran Nikolić ocenjuje da su, kada je reč o toj oblasti, ključne ruske investicije u Srbiju, spoljnotrgovinska razmena i svakako kredit od milijardu dolara.

"Taj kredit će biti manje povoljan od kredita Svetske banke, ali sa druge strane dobra strana je što kredit Svetske banke tako sporo ide zbog silnih procedura i onda recimo mi čekamo nekoliko godina da dobijemo 400 miliona od Svetske banke, a kada je u pitanju Rusija to definitivno neće biti slučaj”, očekuje Nikolić.

“U ovom slučaju ključno pitanje je što dobijamo jedan kredit koji je koncesioni, odnosno povoljan, a drugo je pitanje procena da li je taj projekat isplativ. Zato što kada naša javna preduzeća, kada procenjuju isplativost projekta, često nisu baš tako umešna u tome", smatra on.

Agencija “Stratfor”, s druge strane, u analitičnom članku ocenjuje da je poseta Medvedeva potvrdila snažne veze Srbije i Rusije i pokazala da će, bez obzira što je na čelu Srbije proveropska Vlada, odnosi dve zemlje decenijama ostati veoma bliski.

Analizirajući posetu ruskog predsedniak Srbiji i ekonomske dogovore, “Stratfor” ocenjuje da zajednički ekonomski interesi veoma utiču i na političke partije u Srbiji čak i na one prozapadne.

Beograd počinje da sumnja da će Srbija u skorije vreme postati članica EU te stoga pokušava da sedeći na dve stolice pokaže kako postoje i druge opcije. Time se možda nada, piše Stratfor da će ubrzati EU integracije.

Iz perspektive Beograda ova stategija može da izgleda profitabilno jer je i Jugoslavija na isti način bila na dobitku tokom hladnog rata. Ipak, ističe “Stratfor”, geopolitička pozicija Srbije se danas značajno razlikuje od one koju je imala SFRJ.

Direktor kancelarije američke Karnegijeve fondacije za mir u Moskvi, Dmitrij Trenjin u razgovoru za BBC ističe da Moskva ovom posetom želi da postigne nekoliko ekonomskih, ali i političkih ciljeva.

"Ima nekoliko razloga za Medvedevljevu posetu. Mislim da je najpragmatičniji od njih promocija gasovoda ‘Južni tok’ koji će ići preko Srbije. Rusija takođe pokušava da konsoliduje svoje ekonomsko prisustvo u Srbiji i da sa druge strane pokaže da se u političkom smislu nije povukla iz Evrope”, ocenjuje on.

“Rusija sebe doživljava kao veliku silu, koja igra važnu ulogu u Evropi. Srbija je zemlja koja bi u budućnosti trebala da postane članica Evropske unije. Jasno je da Rusija traži prijatelje traži zemlje koje će unutar Unije, ako to bude potrebno braniti ruske interese. Sa ruske tačke gledišta, Srbija u budućnosti može da bude jedan od takvih prijatelja unutar EU", smatra Trenjin.

Jedno od pitanja koja se nameću ovom posetom je kako na bliskost Rusije i Srbije gledaju u EU.

O tome je za BBC govorio profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu Dimitar Bečev, koji kaže da je glavna karakteristika odnosa između dve zemlje pragmatičnost obe strane.

"Poseta Medvedeva, bez obzira na retoriku koja je prati, ne znači da se Srbija okrenula prema Istoku. Odnosi dveju zemalja nisu i strateške prirode, iako Tadić neće u neko skorije vreme da insitira na ulasku Srbije u NATO”, podseća on.

“S druge strane mislim da će Srbija na duži rok ući u NATO kao i većina njenih suseda. Istovremeno, kao i druge evropske zemlje nastojaće da održi dobre odnose sa Rusijom. Zato u aktuelnoj poseti ruskog predsednika ne vidim neku suštinsku promenu srpske politike", kaže Bečev.

Dopisnik BBC-a iz Beograda Marko Loven je pak nagovestio da se odnosi dve zemlje grade na vrlo konkretnim energetskim interesima Rusije i Srbije.

“Dva stuba na kojima počiva danas odnos dve države su pre svega Kosovo - Srbija odbija nezavinsot Kosova govoreći da je nezakonita i da je Kosovo i dalje južna pokrajina Srbije. I Rusija je podržava u tom - drugi stub je naravno energija”, ocenjuje Loven.

“Rusija je veoma želela da uđe na balkansko energetsko tržište, Srbija je to prihvatila sa dobrodošlicom. Oni su potpisali energetski sporazum prošle godine kojim je dogovoreno da ‘Južni tok’ prođe i kroz Srbiju”, podeća on.

Producent Rojtersa, Jakša Šćekić, primetio je da su izjave predsednika Tadića i Medvedeva posle sastanka bile drugačije koncipirane i da je Tadić govorio mnogo više o Kosovu od svog ruskog kolege.

Ipak, očigledno je da su ekonomske teme činile 95 odsto razgovora, rekao je Šćekić gostujući u studiju B92 i ocenio da je jedna od tema verovatno bila i ulazak Srbije u EU.

Na pitanje kakve bi mogle biti reakcije na Zapadu na ovakav srdačan doček Dmitrija Medvedeva u Beogradu, Šćekić je rekao da je moguće da naredne godine Srbija na isti način dočeka i predsednika Sjedinjenih Država Baraka Obamu.

"Pošto Srbija ima četiri stuba spoljne politike, njen položaj zavisi od odnosa između tih stubova, prvenstveno Moskve, Pekinga i Vašingtona", rekao je Šćekić.

Procenjujući da za dve ili tri godine situacija može biti bitno drugačija nego danas, Šćekić je rekao da ne bi trebalo da čudi ako Srbija tada, kao članica NATO-a, pošalje 500 srpskih vojnika na Kosovo, u okviru NATO-a.

Ipak, razlika u oceni posete Dmitirja Medvedeva Beogradu se razlikuje u Rusiju i Srbiji, podseća spoljnopolitički komentator lista “Politika” Boško Jakšić.

Dok domaći zvaničnici govore o istorijskom činu, u Moskvi kažu da je reč o zaokretu odnosa.

"Očito je razlika u percepciji između jedne velike sile i jedne male zemlje. Radi se o velikom zaokretu koji obeležava poslednju godinu međusobne saradnje. U toj poslednjoj godini je zaista došlo do izuzetnog uspona u raznim pravcima, ne radi se samo o Kosovu, radi se o sporazumu nafta - gas i radi se o nekim diplomatskim inicijativama”, podseća Jakšić.

“Za Rusiju to strateško partnerstvo, kako ga mi nazivamo, za njih on ima jedan relativni karakter, a nama je strateško partnerstvo i zato mi bežimo u atribut istorijsko, a oni govore o zaokretu", ocenjuje on.

Konferenciju za novinare dvojice predsednika, nakon susreta u Palati "Srbija", ruski informativni kanal Vesti direktno je prenosio.

Ruski mediji istovremeno ukazuju da Srbije vešto "igra na dva koloseka", strateški se približavajući Rusiji i Kini, a ne dovodeći u pitanje dalje evropske integracije.