Tadić za dva entiteta na Kosovu

Boris Tadić je ruskom predsedniku izneo stavove o Kosovu i Metohiji i saopštio nakon sastanka da je naišao na razumevanje i podršku. Tadić predlaže proces decentralizacije koji bi rezultirao stvaranjem dva entiteta, srpskog i albanskog, s tim što bi srpski imao specijalne odnose sa centralnim organima Srbije, a međusobni odnosi ova dva entiteta bi bili uređeni kosovskim institucijama.

Tadić je izrazio i uverenje da će Rusija u Kontakt grupi imati konstruktivan i realan pristup situaciji. "Srbija uvažava prava Albanaca, ali hoće mirno rešenje i hoće da brani legitimne nacionalne i državne interese na Kosovu i Metohiji", kazao je Tadić.

Ruski predsednik Vladimi Putin je u razgovoru sa predsednikom Srbije ukazao na nedopustivost dezintegracije državne zajednice Srbije i Crne Gore pri rešavanju kosovskog problema.

Na samom početku susreta, ruski predsednik Putin je, čuvši da je sa je sa Kosova i Metohije izbeglo oko 200.000 Srba, rekao da je, kada su sa Kosova izbegli Albanci, ceo svet je govorio o humanitarnoj katastrofi, a sada ceo svet ćuti. Odnose sa Srbijom je opisao kao posebne, tradicionalne, a situaciju u regionu kao složenu. Tadić je Putinu saopštio da bi nezavisnost Kosova i nove granice u regionu predstavljale presedan koji bi mogao da destabilizuje Balkan i Evropu.  

Drugi deo sastanka odnosio se na ekonomsku saradnju i saradnju u oblasti energetike, izveštava dopisnik B92 iz Moskve, Aleksandra Stojanović-Godfroa.

Petrović: Ulaženje u suštinu

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije Dušan Petrović kaže za B92 da se Vladina rezolucija o pregovorima bavi proceduralnim pitanjima i načinom na koji će Srbija voditi pregovore:

"Ono što je predsednik Srbije danas izneo kao viđenje rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije u razgovoru sa predsednikom Rusije Putinom predstavlja ulaženje u suštinu ove stvari i davanje vizije kako bi na dobar način mogao da bude rešeno pitanje u interesu svih, u interesu Srba na Kosovu i Metohiji, u interesu Albanaca na Kosovu i Metohiji, u interesu celog regiona jugoistočne Evrope i u krajnjoj liniji u interesu celog evropskog kontinenta".

"Deo Moskvinog mozaika"

Analitičar Viktor Jegorevič Mizin, zamenik direktora Instituta za strateške procene u Moskvi, izjavio je ranije da bi, iako mnogi, čak i u Rusiji, smatraju da je Kosovo izgubljena bitka, pre svega zbog pritiska nekih zapadnih zemalja, to pitanje moglo postati veoma važan deo mozaika koji Kremlj zove novom agresivnijom i nezavisnijom spoljnopolitičkom dokrinom. "Kosovo je prilika da Moskva pokaže nezavisan stav u odnosu na Vašington i neke evropske zemlje, pre svega zbog problema koje i sama ima na severnom Kavkazu. U tom smislu, mislim da će Tadićeva poseta biti veoma plodna", kaže Mizin.

Da bi bilo koji novi status Kosova bio međunarodno potvrđen, neophodna je odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rusija nikada od početka krize na prostoru SFRJ nije upotrebila veto pri usvajanju rezolucija koje su se na tu krizu odnosile. Uprkos podsećanju na tu činjenicu, Mizin ostaje pri uverenju da bi povodom Kosova Moskva mogla da napravi iznenađenje. "Znam koliko je Lavrovu stalo do pitanja Kosova i ostanka te teritorije u sastavu Srbije. Rusija danas nije u poziciji kao 1999. Vlada se promenila, a Moskva nije politički vezana za zapadnu političku liniju jer smatra da je ekonomski jaka i nezavisna", kaže on.