Solana ne dolazi u Beograd

Razlog za to je što vlasti u Srbiji i Crnoj Gori nisu uradile ništa u rešavanju dva najvažnija pitanja, saradnji s Hagom i izborima za parlament državne zajednice. Odlaganje posete direktno može da se dovede u vezu i sa početkom izrade Studije izvodljivosti, koja je bila zakazana za 27. januar. Studija je, pak, povezana sa saradnjom sa Haškim tribunalom tako da se može reći i da je reč o začaranom krugu.

Portparol Havijera Solane, Kristina Galjak, objasnila je u Briselu, da Solana ne dolazi u Beograd jer jedan broj tema o kojima je hteo da razgovara sa rukovodstvom Srbije i Crne Gore, nisu dovoljno sazrele da bi mogle biti rešene. U Beogradu je, međutim, specijlni savetnik Havijera Solana, Štefan Lene, za razliku od Galjakove, u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Srbije Miroljubom Labusom, direktno naveo ključne razloge odlaganja posete.

Politički savetnik Miroljuba Labusa, Milan Pajević, kaže da se radi o dve ključne stvari: "To je saradnja s Hagom, odnosno izostanak tog finalnog dela saradnje s Hagom i nepostojanje konačnog dogovora šta će da se desi u vezi sa izborima za zajedničku Skupštinu, koji se svakako neće odigrati u Crnoj Gori." 

Za razliku od toga, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar, krivicu za odlaganje posete Havijera Solana prebacuje u tuđe dvorište, tačnije na Crnu Goru: "Ključni razlog za njegovo nedolaženje je nespremnost pedstavnika Crne Gore da dosledno poštuju Ustavnu povelju državne zajednice, u kojoj je izričito propisano da se nakon ovog početnog perioda od dve godine, održavaju neposredni izbori za poslanike u Skupštinu državne zajednice. Mislim da je ovaj odgovor bio dosta jasan."

Predsednik Srbije Boris Tadić, izjavio je da je jedan od problema svakako saradnja sa Hagom, koja je navedena kao direktna pretpostavka za pozitivnu reakciju na studiju o izvodljivosti: "U osnovi nije to da li ćemo mi biti članica Ujedinjenih nacija i Evropske unije, u osnovi je kako naši građani žive. Ubeđen sam da naši građani žele da žive bolje, a da bi živeli bolje mi moramo da budemo deo sveta. Ne možemo da živimo mimo sveta i zbog toga moramo da prihvatimo principe tog sveta, kojeg želimo da budemo deo."

Zoran Lončar, međutim, kaže da Vlada danas nije raspravljala o saradnji sa Haškim tribunalom. On je naveo da je ostvaren korak napred u saradnji sa Tribunalom jer će delagacija tog suda uskoro doću u Beograd, kako bi pregledala generala Sretena Lukića. Lončar je istakao da nikakvi rokovi Vladi nisu dati da unapredi saradnju sa Hagom: "Ja kao član Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim tribunalom, do sada nisam imao prilike, ni na jednoj sednici, da čujem ni o jednom konkretnom roku o tim rokovima. Imam prilike da samo, kao i vi,  saznajem iz sredstava javnog informisanja."

Štefan Lene je, istovremeno, u razgovoru sa Miroljub Labusom informisao vlasti u Beogradu o pomeranju posete evropskog komesara za proširenje Olija Renea, za ponedeljak 24. januar. Posete je prvobitno bila planirana za 27. januar, a dovodila se u direktnu vezu sa saradnjom sa Haškim tribunalom. S obzirom da je poseta pomerena za tri dana pre planiranog, vlastima u Srbiji i Crnoj Gori skraćen je rok da dokažu i da ta saradnja postoji.

Komentarišući odluku Havijera Solane da odloži posetu Beogradu, predsednik SCG Svetozar Marović, rekao je u četvrtak uveče da je visoki predstvanik EU otkazao posetu SCG zbog nepostojanja kompromisa između Srbije i Crne Gore o održavanju izbora za parlament državne zajednice.

Sa tom ocenom se slaže i premijer Crne Gore Milo Đukanović, koji je izjavio Brisel zna da između Beograda i Podgorice nema dogovora oko izbora za Skupštini SCG, što je dovelo do odlaganja Solanine posete Beogradu. On je ponovo optužio Vojislava Koštunicu da insistiranjem na neposrednim izborima želi da zakomplikuje život u Crnoj Gori i da je problem u odnosima Beograda Podogrice u različitim ciljevima.

"Cilj je politička stabilnost u odnosima Srbije i Crne Gore, koja treba da nam obezbjedi da u 2005. makar savladamo dvije nove dionice na putu do Evrope. Prva je 'vizibiliti' studija, a druga je proces pregovora o Sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji sa Evrospkom unijom. Nažalost, naspram nas postoji očigledno i jedan drugi interes. Interes da se zakomplikuje politički život u Crnoj Gori i oni žele da je osujete na putu do njene nezavisnosti", rekao je Đukanović.

EU ne planira sankcije

Inače, kako je javio BBC na srpskom jeziku, funkcioneri u Briselu naglašavaju da su mere obustave finansijske pomoći i povlačenje savetnika iz Beograda koje je preduzela američka vlada isključivo stvar te vlade.

Oni su dodali da su odnosi Evropske Unije i Srbije i Crne Gore svestrani, politički i ekonomski. Sankcije nisu ni predviđene u tom sklopu i šta više, još bi pogoršali ionako tešku situaciju u SCG i najverovatnije bi samo odmogle demokratskim snagama u toj zemlji, koje se ionako bore sa ogromnim problemima.

Ali u Briselu jasno stavljaju do znanja da bi izostanak napretka u potpunoj saradnji Srbije i Crne Gore sa Haškim sudom sam po sebi zakočio napredak u procesu pridruživanja zemlje EU i željeno brzo poboljšanje sveukupnih odnosa, a to jako dobro znaju vlasti u Beogradu.

U Evropskoj komisiji je rečeno i da je, ako se izuzme pitanje Haga, tehnički Studija o izvodljivosti praktično već dobrim delom spremna.

Polt: Nisu uvedene sankcije Srbiji

"Odlukom da Vladi Srbije uskrate pomoć zbog nesaradnje sa Haškim sudom, SAD Beogradu nisu uvele sankcije, već su postupile u skladu sa svojim interesima i svojim zakonima", objasnio je američki ambasador u SCG Majkl Polt, naglasivši da SAD "nisu ni srećne ni zadovoljne" zbog takve odluke.

"Želeli smo da pošaljemo poruku da zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom nismo zadovoljni. Ali to nisu sankcije. Jednostavno, SAD imaju pravo da odluče pod kojim će uslovima nekome dati pomoć", objasnio je Polt. Polt je podsetio da će Vašington nastojati da što je više moguće ublaži uticaj uskraćivanja pomoći na građane i narod Srbije.

Prema mišljenju američkog ambasadora, pogrešno je tumačiti da je Srbija stalno izložena pritiscima iz inostranstva. "Srbija može da uradi šta zeli, u zavisnosti od toga kuda želi da ide. Ali ako želi da bude deo evroatlanske zajednice, što prema anketama želi velika većina građana, onda mora da poštuje pravila kluba u koji želi da se učlani.  Ne postoje posebna pravila ni za koga, pa ni za Srbiju. Pravila su za sve ista i ako želite da budete u tom klubu morate ih poštovati. Ali, ne možete doći na teniski teren i tražiti da igrate golf", rekao je.

Američki zakon o finansiranju operacija u inostranstvu predviđa da Vladi Srbije neće biti odobrena pomoć posle 31. maja 2005. ukoliko državni sekretar ne potvrdi da je Vlada preuduzela korake u saradnji sa Haškim sudom. To "uključuje pristup istražiteljima, obezbeđivanje dokumenata i predaju i transfer optuženih ili pomoć u njihovom hapšenju, kao i sve moguće napore za hapšenje i izručenje Ratka Mladića".

U susretu sa grupom beogradskih novinara Polt je ponovio da je o uslovima za nastavak pomoći govorio "neprestano od trenutka kad je izašao iz aviona" i da su svi američki zvaničnici koji su od tada dolazili u Beograd jasno prenosili tu istu poruku. "Stalno smo govorili da je rok kada je reč o saradnji sa Haškim sudom bio juče i ne treba sumnjati da je ta poruka jasno shvaćena", rekao je Polt.

On je naveo da će biti povećana pomoć za pojedince i privatni sektor – za školovanje, razvoj preduzetništva, nezavisne medije, lokalne vlasti, civilno društvo, vođenje procesa za organizovani kriminal i ratne zločine.