Otvoreno pismo Milorada Lukovića Legije

Tri dana po objavljivanu izjave Ljubiše Buhe, u kojoj je on optužio Milorada Lukovića Legiju za umešanost u brojne otmice i ubistva, u ponedeljak se otvorenim pismom javnosti obratio bivši komandant “crvenih beretki”. U pismu pod naslovom “Gde su granice ljudskog i srpskog dostojanstva”, Luković uglavnom se bavio kritikama aktuelne vlasti u Srbiji. Između ostalog, u pismu se kaže: “Prihvatili smo besplatnu ulaznicu za svet 5. oktobra 2000. i učinili da taj put prođe bez prolivaja srpske krvi. Verovali smo da je taj demokratski globalan svet s nama i mi s njima. Pristigli na iskrenoj, spontanoj narodnoj volji, učinili su i čine sve da dokažu i pokažu kako im do te volje nije nimalo stalo. Umesto da se 8. oktobra 2000. presaberu i jasno svima kažu kolika je cena priključenja modernim svetskim integracijama, brojana u ljudskim glavama koje moraju biti prinete Haškom triunalu, okrenuli su se svojim sitnim političkim interesima i međusobnim trvenjima, oslikavajući na najgori mogući način svoju pravu ćud. Zar da im lekciju iz patriotizma s temom 'Hag' drže hrvatski političari o tome kako ipak postoje granice političkih kompromisa i narodnog dostojanstva? Obezvređivanje i omalovažavanje sopstvene države kao da nema kraja. Zaklete demokrate, svetski reformisti, pune 2 godine drže za predsednika čoveka svrgnutog režima, političku marionetu koju su na kraju 'kargom' istovarili u Hagu. Kažu, smenjen je direktor BIA, jer nije hteo da hapsi Šljivančanina i druge optužene za ratne zločine. Pitam se šta bi bilo da ih je uhapsio? Da li bi mu možda dali orden, ili bi ga ostavili da o njemu sudi narod i istorija... Pričaju o mafiji, kriminalu, o nesposobnosti policije. Nije policija kriva i nije tačno da je nesposobna, već ju je ispolitizovano rukovodstvo, kom je mera politički interes, a ne profesionalna obaveza. Kakva mafija, nekoliko raštrkanih bandi. Sve bi bilo dovedeno u red veoma brzo samo da postoji interes i volja pojedinaca”, navodi Luković. “Jadna li je zemlja i policija u njoj ako slučajeve treba da joj rešava Ljubiša Buha svojim svedočenjima. Još je tužnija činjenica da se takvima služe da ljagaju i ruše druge, one kojima je i te kako stalo do ove zemlje i ovog naroda i koji su to nebrojeno puta pokazali i dokazali. Ako nećete i ne želite da poštujete bivše, pa ni sadašnje komandante, poštujte bar mrtve! Niko, pa ni istorija vam to neće oprostiti. Još manje oni kojima se apsoluto nepotrebno na taj način dodvoravate. Treba da znate, svaki narod poštuje svoje vojnike. Zbog toga, mera mog života je veličina nacionalnog dostojanstva i patriotizma koji nosim u sebi, a ne količina podaništva i snishodljivosti koju pokazujem prema drugima. Posebno prema onima, bez kojih ne možemo, niti hoćemo. Ali, na pravi način. Bolje ćemo se razumeti i više će nas i oni poštovati”, navodi se, između ostalog, u otvorenom pismu Milorada Lukovića.