Vlada-MMF: Protivrečnosti

Prema nekim tvrdnjama, pregovori Vlada-MMF su prekinuti, a prema drugim dogovor sledi. Misija Međunarodnog monetarnog fonda juče je saopštila da su pregovori s Vladom Srbije o završnici trogodišnjeg aranžmana prekinuti, a guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da će pregovori biti nastavljeni.

Jelašić je u emisiji Poligraf rekao da će do kraja nedelje biti postignut dogovor o spornim pitanjima monetarne politike. "Do sada smo imali mogućnost da idemo na popravni ispit, ali ovoga puta, u šestoj reviziji, nema popravnog ispita. Kada prođe ta revizija, završava se trogodišnji program i zato predstavnici MMF-a nisu ostali jer ništa dodatno ne može biti urađeno. Sada je najvažnije prionuti na posao i ispuniti obaveze koje je Vlada preuzela, u vezi s budžetom i  zdravstvenim osiguranjem", kaže Jelašić.

Jelašić je procenio da će inflacija u Srbiji do kraja godine dostići 16 ili 17 odsto. "Jedno je sigurno, za 10 meseci ove godine dostigli smo 13,7 odsto. Zavisno od toga šta će biti sa inflacijom koja se često odražava tek u januaru ili februaru, mislim na komunalije i grejanje, inflacija će preći 16 odsto i najverovatnije završiti na oko 16, 17 odsto, što je mnogo. U NBS ozbiljno razmišljamo o tome šta treba uraditi da iduće godine inflacija bude jednocifrena", kaže guverner.

S druge strane, ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je u Tokiju, kaže da su netačne informacije da je u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom bilo govora o devalvaciji i smanjenju zarada zaposlenih u zdravstvu.

Labus: Pregovori nakon usvajanja budžeta

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je da bi pregovori sa Misijom MMF-a trebalo da se nastave nakon usvajanja republičkog budžeta za sledeću godinu i pratećih zakona u skupštini Srbije.

"To je onaj rezultat jednog nepoverenja, ako mogu tako da kažem, jer mi smo obećali njima da će sve sa penzionim zakonima biti u redu, pa onda skupština nije usvojila. Oni veruju Vladi da ona zaista to želi da uradi, ali se pitaju da li skupština to podržava ili ne. Mi moramo da pokažemo u skupštini da skupština zaista podržava ovu politiku vezanu za budžet i finansije za iduću godinu i onda posle toga mislim da više nikakvih problema, stvarnih problema neće biti", smatra Labus.

On je u emisiji Kažiprst ponovio da su sporna pitanja u pregovorima oko poslednje revizije trogodišnjeg finansijskog aranžmana vreme isplate dela duga penzionerima, zahtev MMF-a za povećanje kamatnih stopa i ograničavanje plata u javnim preduzećima.

"Sporazum ili katastrofa"

Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević izjavio je da je zabrinjavajuće to što su pregovori Srbije s MMF-om delimično neuspeli. "Kada se pogleda lista stvari koju MMF očekuje da budu urađene, vidite da postoje i zahtevi koji teško mogu biti ispunjeni i koji su protivrečni", rekao je Prokopijević Beti.

On je precizirao da među zahteve MMF-a koje je teže ispuniti spaadaju oni u vezi s monetarnom politikom i kursom dinara jer bi obaranje kursa dovelo do povećanja inflacije. "U interesu obe strane je da pregovori budu uspešno završeni i još se nadam da će tako i biti jer izostanak sporazuma s MMF-om za Srbiju znači pravu katastrofu", kaže Prokopijević.

Kovačević: Očekujem povoljno rešenje

Ekonomista Milan Kovačević izjavio je danas da se zbog veličine duga prema Pariskom klubu poverioca, koji je veliki i za Srbiju i za Međunarodni monetarni fond, može očekivati povoljno rešenje u pregovorima sa MMF-om. Kovačević je agenciji Beta rekao da je "šteta za nas što svet vidi to natezanje sa MMF-om, što je loša slika za potencijalne strane investitore".

Prema njegovim rečima, pitanje smanjenja javne potrošnje i usklađivanja penzija MMF ne bi ni postavljao, da su demokratske vlasti u proteklih par godina ostvarile uštede na nekim drugim stavkama. "Generalno se od demokratskih vlasti očekivalo da se brže izmeste iz privrede i olakšaju joj poslovanje, što nisu uradile, već su se uključile u preraspodelu novca", precizirao je Kovačević.

On je naglasio da je pre tri godine, kada je zaključen aranžman sa MMF-om, vlada prihvatila obavezu da godišnje smanjuje javnu potrošnju za jedan odsto, što do danas nije učinjeno, već su naprotiv nove stavke još više uvećale javnu potrošnju.

Pregovori sa MMF-om tema su i komentara Biljane Stepanović, urednice eknomske rubrike B92. Komentar možete pročitati na stranicama posebne sekcije sajta Srbija 2020.

Rumunija prekinula sporazum sa MMF-om

Rumunija je prekinula sporazum sa MMF-om zbog različitog viđenja načina na koji treba da se vodi ekonomska politika zemlje.

Pregovarači MMF-a su, objavljujući da sporazum prestaje da funkcioniše, upozorili rumunsku vladu na nerealan državni budžet, potrošnju koja je veća od proizvodnje, neopravdani rast plata, kao i nepovoljne efekte jedinstvene stope oporezivanja.

Fond se nije složio ni sa odlukom rumunske vlade da novac od privatizacije koristi za infrastrukturu i značajne projekte na sektorima ekologije, zdravstva i obrazovanja. U MMF-u smatraju da ta sredstva treba da idu za vraćanje spoljnog duga.

Sa druge strane, rumunski premijer smatra da Rumunija ima profesionalne i institucionalne kapacitete da sama upravlja makroekonomskom politikom, kako to rade evropske zemlje. "Posle 15 godina vrlo korisnih odnosa sa MMF-om, došlo je do prekida sporazuma sa tom institucijom zbog različitog pristupa Fonda i rumunske vlade pitanjima fiskalne i budžetske politike", rekao je premijer Kalin Popesku Taričanu za Radio Romania.

Taričanu je naglasio da sporazum sa MMF-om važi do juna 2006. i da će Rumunija ostati članica te međunarodne finansijske institucije, koja će svake godine raditi reviziju stanja ekonomije.

Taričanu smatra da prekid sporazuma sa MMF-om neće nepovoljno delovati na ulaganja jer su, kako je rekao, za investitore najvažnije ekonomske performanse, a Rumunija beleži zdrav ekonomski rast, inflacija je u padu, a poslovna klima privlačna.