Hag: Presuda Lukiću 4. decembra

Tribunal je u leto 2009. Lukića (45) osudio za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuće u Višegradu u junu 1992, kao i za ubistva još 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.

Na 30 godina zatvora, tada je bio osuđen Sredoje Lukić (51), Milanov rođak, koga je prvostepeno veće Tribunala proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje spaljivanja najmanje 59 civila u višegradskoj Pionirskoj ulici, 14. juna 1992, kao i mučenja nesrba u Uzamnici.

Obojica su na prvostepenu uložila žalbe, o kojima je raspravljano prošle jeseni.

Tokom rasprave o žalbama, branioci su sugerisali da bi Milanu Lukiću trebalo smanjiti kaznu zato što nije dokazano da je on počinio krivično delo istrebljenja spaljivanjem muslimanskih civila u dve kuće u Višegradu. Za dokazivanje istrebljenja je, po odbrani, potreban veći broj žrtava od 119, koliko ih je po presudi Lukićima bilo.

Odbrana Sredoja Lukića tvrdila je da nije dokazano da je on bio prisutan u Pionirskoj ulici kada je 14. juna 1992. u jednoj kući spaljeno oko 60 muslimanskih civila. Odbrana nije sporila da je Lukić bio prisutan kada su, ranije tog dana, Muslimani u drugoj kući bili zatvoreni i opljačkani.

Optužba je zatražila da žalbe odbrane Milana i Sredoja Lukića budu odbačene zato što je prvostepeno veće pri donošenju presude te
argumente već razmotrilo i odbacilo.

Izričući prvostepenu presudu u julu 2009., predsedavajući sudija Patrik Robinson (Patrick) je spaljivanje živih muslimanskih civila, u kojem je Milan Lukić igrao ključnu ulogu, nazvao "najgorim delom protiv čovečanstva" na kraju 20 veka.

Milan Lukić je uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a Sredoje Lukić se Tribunalu dobrovoljno predao 14 septembra iste godine. U prvom
pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavili da nisu krivi.

Okružni sud u Beogradu je Milana Lukića u odsustvu osudio na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva Muslimana iz pribojskog sela
Sjeverin 1992.