Pregled stampe

"Danas", 15-16. januar

priprema: Tamara Kaliterna

Dobri i losi momci

Tokom agresije NATO-a na Jugoslaviju, izmedju ostalog, odbrana Srbije je bila i verbalna, u duhu onoga da je "napad najbolja odbrana". Verbalni delinkventi su medijski poslenici, drzavni funkcioneri, stranacki lideri, svi naoruzani imunitetom Zakona o informisanju. Pridevi se mogu klasifikovati i prema TV serijama koje se u vreme agresije jos nisu ni prikazivale, sto svedoci o ingenioznosti autora. S druge strane je ocena Slobodana Milosevica o "nasem narodu". Svedocanstvo je preuzeto iz novogodisnjeg intervjua "predsednika Republike" listu “Politika”. ZIVOTINJSKO CARSTVO: podivljale horde bezumnih mandrila, gigantski mesozderi, razulareno krdo divljih agresora, propagandna krmad, afirmisane hijene, Klintonove zveri, NATO-vska pascad, NATO zveri, bestijalne horde, epikurejac lisicjeg instinkta, prgavi psic civava, nos grabljivice, dvonozna inkarnacija pacova, kukavice, zlo prase, krvave prednje sape, prase ubica, ofucani lisci, NATO menazerija; LOMBROZO TIPOVI: silnici liliputanskog mozga, mongoloidni monstrumi, galerija Frojdovih tipova, gnusobe novog poretka, genski kriminalci, ubice s decjim licem, nigeri, dzabalebarosi, hohstapleri, mangupi, doktor bez savesti, okrvavljena ruka, blazeno-ulizicki izraz, snishodljivi rukoljub, lice bez maske, korisnik stimulansa; FROJDOVI PULENI: impotentni zlikovci, gebelsovski uporni zlikovci, silom opijeni manijaci, pogureno drzanje, rastimovan hod, servilno-ulagivacki, tzv. trgovacki osmeh, neopravdano razjarena pesnica, samodovoljna lezernost, feminizirnost, lakomisleni bonvivan, ekstrovertni hedonista, sarmantna nekompetencija, neodgovorni lideri, placljiv, plasljiv, puzalac, trgovacko bice, profil vratara periferijskog bordela, insuficijencija estetickog, prposni babac u kriticnim godinama, nabedjeni maco sarmer, histericno-paranoidni sindrom, sadisticni maniri, reducirani intelektualni potencijal, ropska poslusnost u genima, snishodljivi poljubac; SCIENCE FICTION: mutanti, vazdusni pirati, mestar inkvizicije, brutalna mehanicka sila;

FAKTOR PSI: izvitoperena metalna celjust, celicni sejaci smrti, hladnokrvne nocne ubice, krvozedni agresori, biznismeni sa puskama, cupavac iz kutije, opskurni zastitnik prirode; MILENIJUM: mongoloidni konglomerat, krvozedni monstrumi-ubice i njihova propagandna masinerija lazi, vazdusni dzelati, Ribentropov mutant, cow-girl, mafijaska kamarila, monstruozna medjunarodna korporacija, mocna medijska masinerija predvodjena turbo-manipulatorima, samozvani apostoli demokratije u ulozi najopasnijeg ubice, Orvelovske SAD; HOROR: vestice NATO-a, NATO monstrumi, peta jahacica Apokalipse, jahaci apokalipse, gospodari rata u ubilackom carstvu, zlikovacki sejaci razaranja i smrti; DOSIJE IKS: sejaci smrti, zlocinacki projektili, gangsterske horde, divljacka ceta, tomahavk demokratija u ratnickoj avanturi; POREKLO PRIDEVA NEDEFINISANO, ALI UVEK U MNOZINI: fasisticke bitange, zlikovacka bulumenta, ratnicka banda fasista, uterivaci demokratije, najveci vandali 20. veka, razularena Klintonova bratija, belosvetski razbojnici, belosvetski satrapi, regionalna vojna kamarila, razularena soldateska, Savet bezbednosti - savet bez vrednosti, UN - organizacija ovacija; EPITETI ZA NATO: vrhuska, bestijalni piloti, trabanti, neprijateljski zlocinacki okupatori, jurisnici, zlocinacka armada, bulumente, zlikovacke horde, vazdusne horde, kamarila, fasisticke falange, zlocinacka alijansa, zlikovacka alijansa, ruzna istorijska uspomena; SLOBODAN MILOSEVIC O »NASEM NARODU«: duh patriotskog fronta, otadzbina - najveca vrednost, istinska solidarnost, mir, ekonomski prosperitet, savremeni kulturni razvoj, svetska ravnoteza, nagrade poslusnima i poniznima, zastita covecanstva, ravnopravna saradnja, dragocene komunikacije, moralna snaga, samopostovanje, progresivno, humano, sloboda, brzina, lepsi, bolji, dobra volja, plemenitost, spokojstvo, blagostanje, jedinstvo, srecniji dani, pravednost, nepobedjenost, tvrdoglavost, dobrota, herojski narod, divljenje citavog sveta, ponositost, entuzijazam, superiornost, neduzni predmet agresije, obnova, oslonac na sopstvene snage, uspeh, nasi neprijatelji, deset godina odbrane zemlje i naroda.

Studijske orgije

U Minimaksoviziji TV Pink, »prvoj balkanskoj TV koju gleda 22 miliona ljudi«, u januaru su publika u studiju i gledaoci culi ovaj vic: - Jedan Poljak je zavestao pre smrti svoje organe. - Sta bi Jugosloven trebao da zavesta Medlin Olbrajt. - Onaj muski organ koji koji joj nedostaje.

“NIN”, 13. januar

pise: MARIJANA MILOSAVLJEVIC

Otrovni oblaci: U izdanju Instituta za psihologiju u Beogradu objavljeno je tokom rata zapoceto i zavrseno istrazivanje o tome kako deca Srbije vide rat i mir

Na pitanje zasto je NATO napao nasu zemlju devetogodisnja Sanja iz Beograda resko je odgovorila: "Zato sto su se glupi Klinton i glupi Milosevic posvadjali oko Kosova." Godinu dana mladja Tatjana sklona je samosazaljenju: "Zato sto ti ljudi nemaju srca i oni ne mogu da znaju da mi ovde dzabe ginemo zato sto mi nismo nista uradili." Iako su deci postavljana pitanja u jeku bombardovanja nase zemlje, sedmogodisnjeg Sasu iz Subotice nije napustio osecaj za humor - na postavljeno pitanje kao iz topa odgovara: "Zato sto smo ih pobedili u fudbalu." Kako deca Srbije vide rat i mir, moze se procitati u nedavno objavljenom istrazivanju koje je zapoceto i zavrseno dok je rat jos trajao, od 10. maja do 9. juna prosle godine. Uzorak cine klinci iz Beograda i Subotice (104 devojcice i 91 decak), uzrasta od 4 do 13 godina. Rezultati i najzanimljiviji odgovori sabrani su u knjigu: "Najstrasnije je kada otruju oblak" u izdanju Instituta za psihologiju u Beogradu. Istrazivanje je vodio psiholog Zarko Trebjesanin sa koleginicama Natasom Hanak i Dajanom Kolunovic.

Ko ce popustiti? Namera i cilj ovih psihologa bili su da se sto potpunije upozna i bolje razume slozeni deciji subjektivni dozivljaj rata i svega onoga sto rat donosi, a ujedno i da se deci pruzi prilika da izraze svoje misli, osecanja i stavove koji su vezani za rat i mir, za neprijatelja, zrtve i stradanja. "Smatrali smo, sto se pokazalo opravdanim, da ce vec samo ova ispoljavanja nagomilanih i cesto potisnutih emocija mrznje, besa, straha, strepnje i uznemirenosti kroz razgovor i crtanje imati katarzicko dejstvo na dete", kazu autori. Da bi se ova knjiga bolje razumela preporucljivo je procitati i drugu studiju vodjenu i objavljenu u isto vreme: "Psihosocijalne posledice rata po decu i roditelje", ciji je izdavac takodje Institut za psihologiju i ciji su autori takodje Zarko Trebjesanin i Natasa Hanak sa Nadom Dragojevic i Irenom Stojkovic. "Posebno cemo se osvrnuti na porodicu u ratu, svesni da je analiziranje decjeg ponasanja nezavisno od roditeljskog vestacko, ali zarad jasnog i detaljnog prikaza rezultata neizbezno i korisno... Medjutim, potrebno je posmatrati reagovanje roditelja i njihove dece u uzajamnoj interakciji." Ispitanici su ponovo deca iz Beograda i Subotice (60 devojcica i 72 decaka), od 5 do 12 godina i 120 njihovih roditelja. Na pitanje: sta je rat i sta ti mislis o ratu, 30 odsto dece daje deskriptivnu definiciju rata u kojoj se oslanjaju na upadljive manifestacije rata kao sto su avioni, bombardovanje, detonacije, sirene. Ovakvi odgovori karakteristicni su za decu mladjeg uzrasta. Oni stariji, njih 23 odsto, definisu rat kao sukob dva kolektiva i u vecoj meri apstraktno odgovaraju.

Da se ubije predsednik Evo nekih od odgovora koji nikog ne ostavljaju ravnodusnim: "Milosevic je bio jako glupav jer nije poslusao sta mu kazu nego je on hteo da bude najpametniji. I zato je doslo do rata a to je strasno", misljenje je sedmogodisnje Aleksandre dok osmogodisnji Aleksandar vise nego dobro obavesten konstatuje: "Rat nije igra, ne moze se pistoljem pogoditi i srusiti avion. To je kao da gadjamo kapislama". Zavidno racionalno misljenje dostigla je devetogodisnja Ana iz Beograda i ozbiljno se preporucila za diplomatsku sluzbu: "Mislim da je jako tuzno sto nas bombarduju, ali mislim da smo mi u pravu sto im ne popustamo, jer oni traze mnogo od nas da popustimo, ali nadam se da ce neko od nas popustiti da se sve ovo zavrsi."

Zasto ljudi ratuju? Sestogodisnji Milan iz Subotice smatra: "Zato sto su zaboravili pravila lepog ponasanja i sto misle da nama skoro ne smetaju sirene i detonacije." Jedanaestogodisnji Danilo jedini pokazuje duboko razumevanje: "Zato sto se ne slazu, zato sto nece da se sloze oko necega pa su agresivni. Tako i ja ratujem protiv druge zgrade." Autori primecuju da deca u skladu sa svojim nedovoljno razvijenim misljenjem i ogranicenim znanjem i iskustvom uzroke rata traze pre svega u individualno psiholoskoj sferi. Ipak, jedno od najcescih objasnjenja uzroka rata deca tumace (22 odsto) kao zelju za ekspanzijom, osvajanjem i pljackanjem slabijih naroda. Na tesko pitanje: kako se moze zaustaviti rat, deca se zalazu za dve strategije - nasilno i nenasilno resenje. Za revansizam kao logicno i efikasno sredstvo zalazu se uglavnom predskolska deca, ali i ona u manjem broju, svega pet odsto. Ostala deca, uglavnom starija, smatraju da se rat moze zaustaviti nenasilnim sredstvima. Takvih odgovora je najvise, 24 odsto. Iznenadjujuce je da se cak 14 odsto dece krajnje otvoreno zalaze da slabiji popusti i kapitulira pred snagom jaceg. Mnogi nemaju iluzija ali su svesni da je prihvatanje uslova pod pritiskom i pretnjama unistenjem iznudjen ali ne i normalan gest. Desetogodisnja Ana to fino formulise: "Da ucinimo tim protivnicima ono sto oni zele, mada to ne bi bilo posteno, postenije bi bilo da se borimo." Najmladji su po obicaju najradikalniji: "Da ubiju Klintona, sta bi drugo", odredjen je petogodisnji Andrija, dok je godinu dana stariji Srdjan dvosmislen: "Da se ubije predsednik." Sta su civili i sta su zrtve, pitali su istrazivaci iako su znali da ove reci nisu deo decjeg vokabulara ali su sa pocetkom rata postale veoma frekventne u medijima i tako postale deo svakodnevnog govora mnoge dece. Ipak, 27 odsto, narocito mladjih, ne zna sta su civili a nesto manji broj (20 odsto) ne zna sta su zrtve.

Civili i zrtve Jedanaestogodisnji Mladen iz Subotice opisuje civile: "To su ljudi koji ne rade ni za vojsku ni za policiju, nego sami za sebe." Njegov vrsnjak iz Beograda Aleksandar samo misli da ih je razotkrio: "To su ljudi koji rade u vojsci ili policiji ali se oblace kao obicni ljudi." Sestogodisnji Marko je decidiran: "To su crnci." Za njegovog druga Nemanju zrtve su: "ljudi iz Beograda, poginuli i vojska", dok godinu dana starija Tamara iz Subotice tvrdi: "Zrtve su ljudi koji ne idu na posao." Najpotresniji su medjutim odgovori na pitanje: najstrasnije u ratu je... Deca nepogresivo detektuju: "Kad sruse kuce i kada ubijaju ljude i izbeglice i stres, a to je ono kad se ljudi stresu", objasnjava petogodisnja Jelena iz Beograda, a njen sedmogodisnji sugradjanin Marko dodaje: "Vojna je tajna kad ljudi poginu, a vesti kazu da nema zrtava." Desetogodisnja Mia je vec zrela osoba: "Najstrasnije je sto ljudi i deca ginu. A ne samo mi kao zrtve nego i protivnici ginu. I njih treba zaliti." Srdjan, klinac od sest godina, sklon solidarisanju: "Najstrasnije je sto su ubili od naseg predsednika kucu i od mog tate posao." Predsednik se nekako vec snasao... Deca s gnevom pravednika razmisljaju o tome kako bi kaznila onog zbog koga pate. Dakle, kako bi kaznili onoga ko je rat zapoceo? Najveci broj dece, njih 29 odsto, kaznu zatvorom ili mucenjem smatraju blagom pa se zalazu za jos radikalnije mere, recimo, za smrtnu kaznu. Psiholozi kazu da su mnogi odgovori koji nekome mozda zvuce nemilosrdno u stvari najverovatnije inspirisani razresenjima u bajkama ili epskoj poeziji. Prema decjem shvatanju, kazna za zlocin je da se pociniocu ucini isto sto je i on ucinio zrtvi. Devet odsto malisana su postovaoci pravila "oko za oko, zub za zub." Ostala deca zadovoljavaju se blagom kaznom: grdnjom (6 odsto), placanjem odstete (2 odsto) ili smenom vlasti (1 odsto).

Kako bi, dakle, deca kaznila onoga ko je zapoceo rat? "Odvela bih ga da ga olese", kaze osmogodisnja Katarina i jos je mnogo slicnih odgovora. "Udario bih ga pesnicom u glavu", "Uzela bih fotelju i razbila mu glavu", "Zatvorio bih ga u pecinu, stavio veliki kamen i svezao mu ruke." Desetogodisnji Nikola je legalista: "Poslao bih ga u Hag, pa neka oni tamo s njime resavaju." U istrazivanju "Psihosocijalne posledice rata po decu i roditelje", psiholozi su dosli do zakljucka da je kod dece u ratno vreme najizrazeniji bio strah za roditelje, zatim strah od sopstvene pogibije i strah od rusenja kuce. Zanimljivo je da se vecina dece (15 odsto) na pitanje da li razgovaras sa nekim o svojim strahovima i drugim osecanjima, poverila da ni sa kim ne pricaju o svojim strahovima. U strahove vezane za rat spadaju strah od ranjavanja, strah od pogibije, strah od rusenja kuce, strah za roditelje, strah od neceg uzasnog sto ce doci i strah od gladi. Ispoljavanje strahova se krece, prema opisima dece, od fizioloskih reakcija - drhtanje, lupanje srca, cesto mokrenje, neprijatan osecaj u stomaku, preko pokusaja da se strah potisne ili negira.

Marsovci napadaju Pored strahova, tu su i mnoga osecanja karakteristicna za stresno stanje - bes, depresivnost, nemoc, ocaj, bezvoljnost... Istrazivaci su konstatovali da je jedna cetvrtina odraslih pokazivala reagovanja koja su nosila potencijalni rizik po mentalno zdravlje. Zanimljivi su odgovori roditelja na pitanje: na koji nacin ste objasnili deci ovo sto nam se sada dogadja. Pokazalo se da su koristili siroku skalu "strategija" koja se kretala od izbegavanja bilo kakvih objasnjenja, izbegavanja odgovora i falsifikovanja istine. Tako su neki roditelji odgovarali deci da nije u pitanju rat vec vojna vezba, jedna zena je priznala da je petogodisnjoj cerki rekla da nas napadaju marsovci. Naravno, vecina je govorila istinu prilagodjavajuci je uzrastu deteta. Zanimljivo je da je istrazivanje pokazalo da su deca, ciji su roditelji koristili strategije umanjenja opasnosti i pruzanja vlastitog primera, pokazivala u proseku manje strahova nego deca ciji su roditelji koristili prevashodno fizicki dodir ne bi li im smanjili napetost i omogucavali odvijanje normalnog nacina zivota. Tako su valjda propustili da detetu pruze priliku da obradi svoje strahove, misljenje je strucnjaka. Predgovor za istrazivanje "Najstrasnije je kada otruju oblak", napisala je knjizevnica Svetlana Velmar Jankovic. Izmedju ostalog, ona upozorava: "Dete u ratu postaje emotivno zavisno od ratne situacije i tom zavisnoscu zauvek je obelezeno. Beleg rata se ne moze skinuti nikakvom vrstom naknadne pomoci." Zanimljiv je njen predlog da se ovo istrazivanje uporedi sa srodnim istrazivanjima, recimo sa razgovorima sa decom u Bosni ali i u Iraku, Somaliji, Ugandi i, kroz izvesno vreme, sa srpskom, romskom i albanskom decom sa Kosmeta.

Mir Deca u najvecoj meri odredjuju mir negativno - kao prestanak ili odsustvo rata. Takvih odgovora je 28 odsto, a neki od karakteristicnih glase: Mir je kada nema rata, kada ne ratuju ove budale... Jos veci broj dece (u odnosu na pomenute), njih 34 odsto, takodje negativno definise mir, ali samo pojavno, kao odsustvo spoljnih znakova rata. Recimo: Mir je kada nema uzbune. Druga deca, medjutim, definisu mir pozitivno (16 odsto), kao idealno stanje. Sestogodisnja Kaca, na primer: "Tisina, kako pticice pevaju, kako se deca igraju, kako nije rat, kada golupcici pojedu hranu".