Pola miliona ljudi gladuje u Srbiji

Savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja Gordana Matković navodi da je u prošloj godini bilo preko 100.000 više onih koji žive ispod linije siromaštva nego u 2009. godini.

"Siromaštvo se povećava od 2009, a još više se povećalo prošle godine. Prema procenama za prvu polovinu 2010. godinu, 650.000 ljudi ne može da zadovolji ni najosnovnije potrebe", kaže ona.

Matković objašnjava da svi koji troše manje od 8.000 dinara za jednočlano domaćinstvo mesečno, odnosno manje od 22.000 dinara za četvoročlano, spadaju u kategoriju siromašnih.

"Na tu brojku dodaje se i oko 250.000 ljudi koji jedva zadovoljavaju osnovne potrebe i vrlo lako mogu da padnu "ispod crte", što se desilo 2010", dodaje ona. Broj siromašnih se povećao za 100.000 , odnosno 20 odsto tokom krize. Neformalna ekonomija, u kojoj je mnogo njih imalo osnovne ili dodatne prihode, s krizom je stala. Građevina i poljoprivreda, gde su radili "na crno", su se odmah našle na udaru. Smanjila se i solidarnost.

Ona kaže da su najsiromašniji - seosko stanovništvo, manje obrazovani, nezaposleni, stariji od 65, deca do 14 godina i višečlane porodice. "Broj siromašnih se od 2002. do 2007. prepolovio, i smanjivao se najbrže baš u tim grupama. Ali, one su se, s krizom, kao najosteljivije, opet našle 'na meti'. Da bi sada preživeli, dodatno su smanjili troškove, neki ne plaćaju struju ili komunalije, greju se skupljajući ogrev, hrane se iz svojih baštica...", objašnjava Gordana Matković.

Kada su u pitanju stari, ona kaže da su najsiromašniji stariji od 65 godina koji nemaju penziju. Kod onih koji imaju penziju, ugroženi su porodični i poljoprivredni penzioneri, ali ostali su manje siromašni od proseka.

Govoreći o deci, Matković kaže da "ona ne samo da nemaju igračke ili knjige za školu, niti mogućnost da bilo gde izađu, već su navikla na ishranu bez slatkiša, sokova, sladoleda, voća, mesa, pa čak i mleka. Njihovi roditelji se maksimalno odriču da bi ona imala bilo šta. Nose staru i iznošenu odeću, nemaju za užinu. Njih, otprilike, ima oko 120.000, što je više od petine ukupno siromašnih".

Na pitanje da li očekujete da će se broj siromašnih smanjiti, Matković odgovara da "dva momenta ukazuju da bi moglo doći do stagnacije siromaštva u 2011. Prvi je da se zaustavio porast nezaposlenosti, a drugi je predlog novog zakona o socijalnoj zaštiti, koji bi trebalo da dovede do značajnijeg povećanja broja korisnika i povećanja davanja. Očekuje se i povećanje plata i penzija".

Strategija Srbija 2020 planira da se stopa siromaštva sa 17 spusti na 14 odsto. Na pitenje koliko je to realno, ona odgovara da je reč o relativnom siromaštvu - odnosno o ljudima koji imaju manje od onoga što je tipično za njihovu zemlju.

"U obzir smo uzeli stope relativnog siromaštva koje predviđa Evropa, ali smo istakli da je nama prioritet smanjenje apsolutnog siromaštva. Da bi se siromaštvo smanjilo, potrebno je da imamo investicije i pokrenemo privredu, ali i da vodimo odgovornu socijalnu politiku koja neće dozvoliti da se nejednakosti povećavaju", objapnjava Gordana Matković.

Komentarišući to šti je ministar Ljajić nedavno izjavio da bi vladajuće stranke mogle zbog bede da plate ceh na izborima, Gordana Matković kaže da je "osnovno pitanje da li ljudi mogu da procene kako bi se neko drugi, da je bio na vlasti u uslovima ovakve krize, sa njom izborio. To je pitanje zrelosti biračkog tela i mislim da bi bilo važno da ljudi pokušaju da procene razumom, iako u situacijama praznih stomaka često preovlađuju emocije"