Crni petak donosi AI prevare: Evo gde mladi traže popuste, a kako se štite stariji

U susret globalnom prazniku velikih popusta i rasprodaja – Crni petak pripadnici generacije Z (48 odsto) i milenijalaca (45 odsto) ponude najčešće pronalaze u preporukama influensera, kreatora sadržaja i na društvenim mrežama.

Pripadnici generacije X (43 odsto) i bejbi bumera (39 odsto) prednost daju proverenim internet pretraživačima i veb–sajtovima brendova.

Istraživanje kompanije Kaspersky sprovedeno je među 7.200 potrošača širom sveta kako bi se utvrdilo na koji način pripadnici različitih starosnih grupa donose odluke o kupovini putem interneta i gde pronalaze najpovoljnije ponude.

Preporuke sa društvenih mreža ili one koje dolaze od influensera i drugih kreatora sadržaja najpopularniji su izbor kod generacije Z (48 odsto) i milenijalaca (45 odsto), ali nešto manje kod generacije X (35 odsto) i, očekivano, bumera (28 odsto).

Nasuprot tome, bumeri kao najstariji potrošači, češće biraju tradicionalnije načine pretrage i direktno posećuju veb–sajtove internet prodavnica (39 odsto).

Zanimljivo je da je to najčešći izbor i najmlađih potrošača iz generacije X (43 odsto), dok je i za milenijalce i pripadnike generacije Z on na drugom mestu, odabran od po 41 odsto ispitanika.

Ove razlike u navikama ne promiču ni sajberkriminalcima, koji prilagođavaju svoje taktike kanalima na kojima potrošači traže proizvode i ponude.

Na TikToku i Instagramu sve su prisutnije prevare zasnovane na veštačkoj inteligenciji i dipfejk tehnologiji: virtuelni influenseri reklamiraju nepostojeće proizvode, čudotvorne medicinske preparate ili navodno ručno izrađene predmete, navodeći kupce da novac uplate direktno prodavcu.

U nekim slučajevima kupci dobijaju jeftine fabričke proizvode koji ne odgovaraju reklamiranim, dok u drugim ostaju bez novca.

Dodatni rizik predstavljaju fotografije i opisi proizvoda generisani pomoću veštačke inteligencije, koji mogu stvoriti potpuno pogrešnu predstavu o onome što se zapravo kupuje.

S druge strane, korisnici koji se oslanjaju na internet pretraživače, veb–sajtove prodavnica i imejl ponude takođe nisu pošteđeni prevara.

Lažne internet prodavnice, fišing stranice koje imitiraju poznate brendove i obmanjujuće promotivne poruke koriste upravo poverenje koje potrošači imaju u poznate kanale komunikacije.

Istraživanje pokazuje da promotivni imejlovi i dalje privlače pažnju približno 30 odsto milenijalaca, pripadnika generacije X i bejbi bumera, dok se na preporuke porodice, prijatelja i kolega oslanja približno 30 odsto potrošača u svim generacijama.

Značajan je i podatak i da su preporuke zasnovane na veštačkoj inteligenciji našle svoj mesto u pet najčešće korišćenih metoda za otkrivanje popusta, i bili su najpopularnijij među pripadnicima generacije Z (19 odsto) i milenijalaca (18 odsto) i neznatno ređe kod pripadnika generacije X (15 odsto) i bumera (13 odsto).

Potrošači bi trebalo da provere prodavca i verodostojnost ponude, na društvenim mrežama obrate pažnju na starost naloga, komentare i neuobičajeno karakteristike profila.

Kod internet prodavnica potrošači bi trebalo daa provere reputaciju prodavca, uslove povraćaja novca i da li ponuda deluje suviše dobro da bi bila istinita.

Takođe, potrošači ne treba da veruju automatski fotografijama, video–snimcima i preporukama.

Sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije može izgledati veoma uverljivo i zaato je važno obratiti pažnju na nelogičnosti u prikazu proizvoda.

Važno je i pažljivo proveriti linkove i adrese veb–sajtova.

Poseban oprez potreban je prilikom otvaranja linkova iz imejlova, poruka i oglasa na društvenim mrežama.