Zemljište Luke Beograd komercijalno

Izmenama i dopunama GUP-a predviđeno je da se u Luci zadrže saobraćajne i robno-transportne aktivnosti koje su u funkciji Luke Beograd, a da se deo oslobođenog prostora površine od oko 70 hektara, koji je sada zauzet proizvodnim, skladišnim i saobraćajnim aktivnostima, transformiše u komercijalne namene.

Odbornici opozicije tvrdili su tokom rasprave da se to čini kako bi se omogućilo vlasniku kompanije Delta Miroslavu Miškoviću da na 2,5 miliona kvadratnih metara Luke Beograd gradi poslovno-stambeni prostor. Predsednik Skupštine grada, član Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić, rekao je da shvata bojazan da izmena namene zemljišta ide na ruku vlasniku, ali da to ne ide u prilog tajkunima, već Gradu, koji je upisan kao vlasnik većine zemljišta.

Izmenama Generalnog plana, poslanici Skupštine grada su praktično omogućili vlasnicima preduzeća "Luke Beograd" da umesto industrijskim zemljištem koje je namenjeno za obavljanje lučke delatnosti sada raspolažu sa 70 hektara gradsko-građevinskog zemljišta na kojem će moći da grade stanove.

Da će se tako nešto dogoditi i da će na taj način budžet, odlukama države, biti ponovo oštećen bilo je objavljeno u serijalu emisije "Insajder" -"Službena zloupotreba" u maju ove godine. Tada su predstavnici države, međutim, tvrdili da se tako nešto neće dogoditi sve dok se ne reši spor između Skupštine grada i "Luke Beograd" o tome ko raspolaže sa oko 200 hektara ekskluzivnog zemljišta.

Iako taj spor nije rešen, Skupština je izglasala izmene GUP-a. Prema poslednjoj odluci suda grad je uknjižen na 117 hektara dok ostatak pripada vlasnicima "Luke Beograd". Do tog zemljišta Miškovic i Beko došli su kupovinom preduzeća "Luke Beograd".

Problem oko zemljišta "Luke Beograd" nastao je još 2005. godine kada je Vlada Vojislava Koštunice odlučila da proda svoje akcije u tom preduzeću iako se već tada znalo za plan da ce "Luka" biti izmeštena. Do danas niko nema odgovor na pitanje , zašto predstavnici nadležnih institucija nisu prvo doneli odluku o izmeštanju luke pa onda hektare zemljišta dali na licitaciju čime bi mnogo više novca otišlo u budzet .

"Ovo je još jedna nova faza realizacije onoga što su novi vlasnici Luke zajedno sa organima vlasti dogovorili još pre nekoliko godina o čemu je detaljno Savet za borbu protiv korupcije detaljno pisao u svom izveštaju pre dve godine, dostavio Vladi i Tužilaštvu.Da je Tužilaštvo reagovalo i ispitalo sve te činjenice jer mislim da to zaslužuje da bude tretirano kao organizovani kriminal, naravno, ne bi ovde bila sistemska korupcija, da se ona ne odvija na taj način", kaže za B92 predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.

"Ono što je sigurno je da se te odluke donose na štetu opšteg interesa, Grada i države, jer ono što treba da se vidi a što se ne vidi iz ovakvih odluka je ekonomska analiza koliko to zaista košta grad. Nesporno je da se Luka može premeštati na obale Dunava i to mora da se zna jer su država i Grad ulagali decenijama, koliko će koštati to što će Beograd izgubiti luku", navodi Baraćeva

Podsetimo, Savet za borbu protiv korupcije obavestio je predsednika i premijera Srbije u aprilu da ima saznanja da je u pripremi sporazum o promeni namene zemljišta Luke Beograd. U saopštenju Savet je naveo da ima saznanja da je uprava Beograda pred zaključivanjem sporazuma sa novim vlasnicima Luke Beograd o promeni namene gradskog građevinskog zemljišta, što je protivno postojećim zakonima, i dodao da bi izmeštanje dovelo do velikih finasijskih obaveza na teret poreskih obveznika, a u korist privatnih vlasnika.

Nakon toga, ministar prostornog planiranja Oliver Dulić je izjavio da čak i ako gradska skupština usvoji izmene generalnog plana, vlasnici ne mogu da dobiju dozvolu za gradnju. "Prema postojećem zakonu i planskim dokumentima Grada, a pričamo o planskom dokumentu najvišeg reda - a to je prostorni plan Republike Srbije, na tom mestu se nalazi luka”, ukazao je ministar Dulić.

“Ako neko donese planski dokument nižega reda i kaže da tu ne bude luka, nego bilo šta drugo, onda bi urbanistički inspektor, odnosno ovo ministarsvo (zaštite životne sredine i prostornog planiranja) zatražilo zaštitu zakonitosti pred Ustavnim sudom. To je postupak koji postoji", navodi on.

Savet je u maju saopštio i da dobija pretnje od vlasnika Luke Beograd, o čemu je obavestio i premijera Srbije Mirka Cvetkovića. "Smatrali smo da je neophodno da prvo obavestimo premijera Srbije i da ga zamolimo da o ovim pitanjima, kao i ostalim problemima, nastalim nakon nezakonitog preuzimanja akcija Luke, što pre razgovaramo", saopštio je Savet.

Ranije je najavljivano da novi vlasnici Luke nameravaju da na zemljištu koje koristi to preduzeće gradi hotelske i stambeno-poslovne komplekse. Preduzeće Luka Beograd privatizovano je po Zakonu o svojinskoj transformaciji 1998. godine, da bi 2005. preprodajom ponudom za preuzimanje otišla u većinsko vlasništvu luksemburškoj firmi Vorldfin za oko 40 miliona evra.

Savet je svojevremeno prezentovao i izveštaj o toj transakciji u kome se navodi da je prodajom državnog paketa u preduzeću Luka Beograd luksemburškom fondu Vorldfin oštećena država, ali i mali akcionari, jer je prodaja realizovana ispod cene.

Sekulić: Urbanistički plan u korist Beograda

Gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić izjavio je da je novi urbanistički plan rađen u korist Beograda i da će gradu pomoći da u svoju korist reši sporne imovinsko-pravne odnose.

"Novi Generalni urbanistički paln, koji obuhvata i područje Luke Beograd nije rađen u bilo čijem intersu već u interesu Beograda, a urbnističko planiranje Luke ne zadire u imovinsko-pravne odnose koje su predmet spora između Luke Beograd i grada Beograda", rekao je Sekulić povodom optužbi da je plan urađen u interesu pojedinaca.

Urbanističko planiranje ne utiče na imovinsko-pravne odnose, novi plan ide u prilog Beograda i pomaže i u sporu pred sudom, naveo je Sekulić. "Grad Beograd se neće povući iz tog spora i insistiraće da se okonča u njegovu korist", kazao je on i dodao da grad Beograd ima i druge mogućnosti da reši taj spor u svoju korist.

U nastavku možete pogledati emisiju Insajder: Službena (zlo)upotreba, deo drugi