Šizofreno: Ako skoči, odmah će da padne

Američka "laka" nafta WTI pala je za 45 centi (0,90 odsto) na 49,43 dolara po barelu, dok je severnomorska nafta "brent" oslabila 60 centi (1,19 odsto) na 50,01 dolar, prenosi agencija AFP.

Prethodno su zvanični američki podaci o komercijalnim zalihama nafte, objavljeni sinoć, pogurali naftu na uzlaznu putanju, budući da su pokazali pad zaliha za 4,1 milion barela na 526,6 miliona barela u nedelji završenoj 24. juna.

Trgovci su sada zabrinuti da bi, ako se nafta drži iznad 50 dolara za barel, to moglo da ohrabri proizvođače za ponovno pokretanje proizvodnje, što bi opet povećalo ponudu na već preplavljenom tržištu.

Ovo je "ključni nivo psihološkog otpora, zato što cena koja ima finansijskog smisla motiviše proizvođače za ponovno pokretanje proizvodnje", kaže za AFP Aleks Vidžaja, diler u kompaniji CMC Markets.

"Od sredine maja, nafta nije u stanju da se održi iznad nivoa od 51 do 52 dolara, ali ako se fundamenti promene, kao što bi bila manja ponuda, onda bi moglo da dođe do poboljšanja cene", dodao je on.

Izgledi ponude su se popravili nakon što je otkazan najavljeni štrajk u Norveškoj, jednom od najvećih proizvodača severnomorske nafte.

"Crno zlato" prati tržišta kapitala koja vrcaju od spekulacija o novim podsticajnim merama glavnih centralnih banaka.

Nakon najavljenih 17 milijardi dolara podsticaja u Južnoj Koreji, sada je u žiži interesovanja Japan, odnosno jučerašnji sastanak japanskog premijera sa ministrom finansija i šefom centralne banke.

"Početni šok zbog Britanskog glasanja za izlazak iz EU polako jenjava širom sveta", izjavio je za "Blumberg njuz" Micušige Akino, izvršni direktor tokijske kompanije Ićijoši Aset Menadžement.

"Preživeli smo rizike vezane za taj događaj, a investitori počinju da zapažaju da je uticaj na realnu ekonomiju ograničen. Postoji nada u političke mere na globalnom nivou, ne samo u Japanu, koje bi podržale tržišta", rekao je on.