"Lagardova, sami ste krivi zbog Grka"

Oni su naglasili da je to udarac pregovorima koji se vode upravo da bi se našlo rešenje za izvlačenje Grčke iz krize nastale takođe zbog “otrovnih mera stezanja kaiša, koje je prvenstveno nametnuo MMF”.

Istovremeno je sekretar američke centralne banke Džek Lu zatražio od vlade u Atini i međunarodnih poverilaca grčkog duga, a to su poglavito Evropska unija i MMF, da nađu “savitljivo rešenje” za stabilizaciju Grčke i spreče “nesreću kojom bi Grčka bila primorana da napusti zonu evra”.

Neki američki i evropski analitičari smatraju da Vašington ne želi izlazak Grčke iz evrozone, jer bi to ojačalo i druge težnje za “labavljenjem EU” i pogodilo celu svetsku ekonomiju, a Grčka je važna i kao partner za energetsko snabdevanje Evrope i naročito priliva gasa iz Azerbejdžana i drugih izvora, što snažno podržavaju SAD.

Direktorka MMF Lagard je poručila da opasnost izlaska Grčke iz zone evra preti jer nema izgleda da se postigne dogovor o temeljitim reformama u Grčkoj i davanju dalje finansijske pomoći Atini, uz opasku da to ne bilo lako, ”ali ne i kraj za evrozonu”.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je prethodno predočio da bi u slučaju izlaska Grčke iz zone evra to značilo “veliku opasnost jer bi anglo-sanksonski svet učinio sve što može da razbije tu zonu bezbednosti i napretka” u EU.

Junker je podvukao da je ekonomsko i monetarno zbijanje evrozone neopozivo.

Kako je saopštio predsednik socijalističkih stranaka u EU Đani Pitela “jasno je da neko i dalje odbija da izvuče pouke iz ranijih grešaka Trojke”, Evropske komisije,

Evropske centralne banke i MMF, čiji su glavni ekonomisti svojevremeno priznali da su drastične mere stezanja kaiša Grčkoj izazvale još veće zaduživanje, pad društvenog proizvoda i porast bede i nezaposlenosti.

Pitela je naglasio da MMF ne može odlučivati o evrozoni, ali je upozorio i da se “neke zemlje članice EU igraju ; vatrom, jer bi bile odgovorne ne samo za Grčku već i pogubne posledice po celu evrozonu”.

Potpredsednica evropskih socijalista Marija Žoao Rodriges je stavila do znanja da “izbor za Grčku ne može biti samo izbor između katastrofalnog izlaska iz evrozone ili povratak na propale recepte stezanja kaiša iz proteklih godina”.

To mora biti, kako je naglasila, “mnogo bolji lek sveobuhvatnih reformi, počev od delotvornog ubiranja poreza i modernizacije državne uprave, ali i programa investicija i otvaranja novih radnih mesta, uz ciljeve budžetske ravnoteže, ali onoliko teške koliko zahtevaju kreditori”.

Izjava Kristin Lagard je izazvala novu navalu grčkih štediša na banke koji su samo u četvrtak bankarskih računa u zemlji povukli nekoliko stotina miliona evra. Francuski ministar finansija Mišel Sapen je izjavio da se pregovori s Grčkoj nastavljaju i naglasio da “ne postoji scenario izlaska Grčke iz zone evra”.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je saopštio da “povoljne vesti koje stižu iz Atine i dalje ne odražavaju potpuno stanje u pregovorima Atine i poverilaca”.