Razmaženi piloti Lufthanze hoće još

Lufthanza ima 117.000 zaposlenih. Trenutno štrajkuje samo 5.400 njih, ali onih nezamenjivih oko kojih se sve vrti. Obustava rada pilota sprečava 3.800 letova i pogađa 425.000 putnika.

„Štrajk ovih dimenzija do sada je neviđen“, kaže Hagen Leš, stručnjak sa Instituta za nemačku privredu, koji je blizak poslodavcima. Do sada u Nemačkoj, naime, piloti nikada nisu organizovali trodnevni štrajk. „Odabrali su intenzitet koji firmi nanosi ogromnu štetu“, navodi Leš.

Foto: Tanjug

Iako ima tek nekoliko hiljada članova, sindikat Udruženje Kokpit ima veliku moć. Pri tome, njegovi članovi spadaju u najbogatiju radnu snagu Nemačke – početnici među pilotima zarađuju 70.000 evra bruto godišnje, da bi se plata posle godina iskustva popela do vrtoglavih 255.000 evra. Već sa 55 godina piloti mogu u neku vrstu prevremene penzije – tada dobijaju 124.000 evra godišnje, sve dok im ne počne redovna penzija.

„Profesija pilota je veoma naporna zbog stalnog putovanja kroz vremenske zone i dugih radnih vremena. Kada se pilot oseća preopterećenim i nije više siguran da bezbedno može da upravlja avionom, onda mora imati mogućnost da ode u penziju kada to poželi“, kaže Markus Val iz Kokpita. Lufthanza, sa druge strane, uvodi program štednje, a rukovodstvu aviokompanije najviše smetaju ogromne svote koje se isplaćuju pilotima koji ne rade i čekaju penziju. Aktivni i bivši piloti čine deset odsto od broja zaposlenih u Lufthanzi.

„Ali na tih deset odsto otpada 40 odsto ukupnog finansijskog volumena namenjenog onima koji idu u prevremenu penziju. Ovi troškovi su za nas veoma značajni“, objašnjava Betina Folkers, šefica personalne službe u Lufthanzi u intervjuu Špiglu. Stoga je kompanija najavila novi kolektivni ugovor prema kojem bi u prevremenu penziju piloti mogli da odlaze najranije sa 60 godina.

Foto: Tanjug

To je razlog štrajka, kažu u Kokpitu. Sindikat traži i povećanje zarada od deset odsto tokom dve godine, ali to navodno nema veze sa trenutnom obustavom rada. U pregovorima poslodavca i pilota teško da može biti kompromisa. „To je da ili ne“, kaže ekonomista Leš. Jer kada se raspravlja o platama, onda dve strane mogu da se nađu negde na sredini. Kada se raspravlja o prevremenoj penziji, piloti nisu spremni na kompromise. Rasprava mnogim Nemcima deluje groteskno – granica za odlazak u penziju za ostala zanimanja pomerena je na 67 godina, kriza je prethodnih godina mnoge ljude koštala posla. Uprkos tome, u Kokpitu ne vide ništa sporno u svojim zahtevima.

„Mi smo sasvim obični radnici koji dobro rade. Ne želimo da zarađujemo sve manje i manje samo zato što nam neko ne da novac“, kaže portparol sindikata Jerd Hardveg za Špigl. Tako misle i njegove kolege – čak 99 odsto članova sindikata glasalo je za trodnevni štrajk. Hardveg koristi standardni argument – piloti imaju naporan posao i nose odgovornost za ljudske živote i skupe mašine.

Takva argumentacija dozlogrdila je Hajneru Torborgu, koji piše kolumnu za Menadžer magazin. Skoro svaka društvena debata – posebno kada se radi o platama – može da se dezavuiše argumentom ma svi ste vi samo zavidni.

„Ali to nas ne dovodi bliže odgovoru na pitanje zašto piloti odbijaju da podele sudbinu ostalih koji u poslednje vreme moraju da stegnu kaiš“, piše Torborg. Dodaje da su i lekari u bolnicama ili vozači autobusa takođe odgovorni za ljudske živote i skupe mašine pa ipak zarađuju samo mrvice u poređenju sa pilotima.

Osmocifreni gubitak

Divovska kompanija poput Lufthanze gotovo konstantno je u svađi sa sindikatima: piloti, stjuardi i stjuardese, osoblje na zemlji – svi oni imaju zasebne sindikate i drugačije zahteve.

Foto: Tanjug

„Problem za poslodavca je što je stalno u tarifnim pregovorima, a konflikti izbijaju često“, navodi ekonomista Leš. Arnold Vac, poslanik Hrišćansko-demokratske unije misli da i zakonodavac mora da reaguje.

„Štrajk pilota u Lufthanzi naneće enormnu ekonomsku štetu. To treba da nam bude povod da razmislimo o promeni zakona“, navodi Vac za Rajniše post. Jedno moguće rešenje bilo bi da manjina zaposlenih ne može da štrajkuje – ukoliko su piloti jedini nezadovoljni kolektivnim ugovorom i zaradama, a svi ostali su zadovoljni, onda piloti ne bi imali pravo na štrajk. To bi značajno smanjilo moć malenih sindikata poput Kokpita.