Kipar dogovorio "paket spasa"

Dogovor o pomoći od 10 milijardi evra dogovoren je u Briselu sa predstavnicima međunarodne kreditorske "trojke" - EU, MMF i Evropske centralne banke.

Paket ne podrazumeva oporezivanje bankarskih depozita manjih od 100.000 evra, ali će zato velike štediše, mahom ruski bogataši, biti na udaru žestokog jednokratnog poreza i zamrzavanja sredstava.

Ocenjuje se da će mere na duži rok posredno dodatno produbiti krizu u zemlji i povećati nezaposlenost, a potrese će svakako izazvati i odnos prema bogatašima koji svoj novac drže u ovom "poreskom raju".

Kiparski predsednik Nikos Anastasijadis, učešnik u pregovorima u Briselu koji su trajali skoro 12 sati, do dva sata iza ponoći, rekao je da je "zadovoljan" ishodom skupa, koji će sprečiti bankrot Kipra.

Kontroverzna odluka o tome da se jednokratno oporezuju bankarski ulozi u Kiparskoj banci veći od 100.000 evra, doneće oko 4,2 milijarde evra, a ostatak neophodnog novca za ispunjavanje uslova za dobijanje pomoći trebalo bi da donesu smanjenje bankarskog sektora, strukturne reforme, dodatno kresanje budžeta i privatizacija državne imovine.

Druga najveća banka u zemlji "Laiki banka" biće praktično ugašena i podeljena na "dobru" i "lošu" banku - ona sa zdravim potraživanjima spojiće se sa "Bankom Kipra".

Detalji paketa još nisu objavljeni ali mediji spekulišu da će jednokratni porez biti između 25 i čak 40 odsto, a osim što je objavljeno da će svi ulozi manji od 100.000 biti osigurani, nagovešteno je da će oni veći biti zamrznuti na neodređeno.

Tokom dramatične sednice Ministarskog saveta koja se završila nešto posle dva ujutro, Anastasiades je, prema izveštajima više agencija, nekoliko puta pretio da će radije dati ostavku nego pristati na mere kojima bi ugrozio status Kipra kao poreskog raja i of-šor zone za pretežno ruske klijente.

Kako navodi "Gardijan" drakonske mere će sprečiti "poreski raj" da postane prva zemlja koja je istisnuta iz evrozone, ali će zato naneti velike gubitke najvećim klijentima banaka, što znači da će ruski biznismeni izgubiti milijarde evra.

Procenjuje se da na Kipru ima oko 20 milijardi evra ruskog novca, od čega će oko četvrtina biti konfiskovana kada se novi paket primeni.

Inače, Rusija je ranije odbila pozive vlasti na Kipru da se umeša i finansijski pomogne zemlju, pa je Kipar na kraju morao da pristane na predloge "trojke", koja je postavila čvrst ultimatum i rok do ponedeljka.

"Biće vrlo teško za zemlju, ali će Evropska komisija učiniti sve da ublaži posledice koje će ovaj plan imati po građane", poručio je komesar EU za ekonomska i finansijka pitanja Oli Ren.

Parlament Kipra je prošle nedelje odbacio prethodni sporazum sa EU i MMF-om koji je predvidjao da se svi ulozi u kiparskim bankama jednokratno oporezuju.

Banke na Kipru zatvorene su prošle nedelje, a podizanje sa bankomata ograničeno na 100 evra dnevno nakon panike izazvane najavama da će država, na zahtev trojke, skidati novac sa računa svih štediša, uključujući i one sa ispod 100.000 evra na računu.

Za sada se još nezna kada će banke proraditi, a kiparski parlament, tek treba da prihvati novi paket.

Kiparske banke našle su se u dubiozi nakon što su veliki deo sredstava uložile u kupovinu grčkih obveznica, koje su se pokazale kao bezvredne.

Evropska centralna banka preuzela je na sebe da pokrije 10 milijardi evra nastalog duga, dok će oko 6 milijardi biti prikupljeno restruktuiranjem kiparskih banaka.