Za spas Grčke još 159 mlrd. evra

Pomoć evropskih vlada i Međunarodnog monetarnog fonda iznosiće 109 milijardi evra, dok će privatni sektor učestvovati sa 49,6 milijardi evra.

O značaju dogovora, govori i podatak da je nazvan evropskim Maršalovim planom. Nećemo popustiti u odbrani evra i evrozone od krize, poručio je posle samita lider evrozone predsednik evropskog saveta Herman van Rompej.

"Danas smo postigli tri važna odluke koje smo u potpunosti svi podržali. Omogućili Grčkoj da izmiri dugove, preduzeli smo mere koje će sprečiti prelivanje krize i unapredili sposobnost evrozone da se izbori sa krizom", rekao je van Rompej. Van Rompej je naveo da su mere morale odmah da budu preduzete pošto je "teška situacija vremenom postajala nerešiva". On je dodao da se ovom odlukom kriza u Grčkoj rešava podjednako sredstvima članica evrozone i privatnih investitora na dobrovoljnoj bazi i naglasio da su od početka krize prvi put jedinstvenim snagama nastupili finansijska tržišta i političari.

Spasilački paket za Grčku obezbediće Evropska unija i MMF, i to u iznosu od 109 milijardi evra, dok će privatni sektor, kome je pružen niz različitih mogućnosti učešća u toj pomoći, koje je dobrovoljno, odvojiti 49,6 milijardi evra.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je istakao da je slučaj Grčke "jedinstven" i da se današnja odluka odnosi samo na nju i ni na jednu drugu državu.

"Još jedan bitan aspekat rešenja krize jeste i da vlada u Atini sprovede neophodne mere štednje. Pored toga proširićemo ovlašćenja Evropskog fonda za stabilnost kako bi što pre pomogao zemljama i institucijama koje su u finansijskim problemila", rekao je Barozo.

Banke i ostali privatni investitori koji poseduju grčke obveznice dogovorili da učestvuju u spasavanju te zemlje, što znači da će prihvatiti da im dugovi budu vraćani usporenijim tempom i po nižim kamatnim stopama.

Grčke banke će dobiti sveži kapital, a dogovorom vođa evrozone će se stvoriti posebna "radna grupa" Evropske komisije i grčke vlade s ciljem da se sadašnje temeljite mere štednje i smanjenja budžetskog deficita i duga Grčke podrže finansijskom podrškom restrukturaciji grčke privrede s ciljem da ona povrati konkurentnost, rast, otvaranje novih radnih mesta.

Nezvanično je ceo paket mera ocenjen kao "delimična ili selektivna obustava plaćanja" dugova Grčke, ali s ciljem da ta članica zone evra postepeno povrati sposobnost otplate dugova, postigne povoljnije uslove zaduživanja kroz emitovanje državnih obveznica i obnovi ekonomski rast.

Uprkos početnim pozitivnim reakcijama tržišta na dogovor u Briselu, analitičari upozoravaju da sporazum neće predstavljati prekretnicu u dužničkim problemima evrozone. Sporazum će smanjiti kratkoročne finansijske potrebe Grčke, ali neće znatnije umanjiti ukupno dužničko breme te zemlje.

Papandreu: Sad možemo da sprovedemo reforme

Grčki premijer Jorgos Papandreu naglasio je da je njegova zemlja spremna da sprovede sve potrebne mere kako bi kriza bila rešena. On dodaje da Grčka "konačno ima program da reši, na duže staze, problem svog duga".

"Mi smo ponosan narod, mi smo kreativan i preduzimljiv narod, i jedina stvar koju tražimo jeste pravo da sprovedemo duboke reforme u svojoj zemlji. To je jedini način da Grčka ponovo napreduje i postane mesto gde se otvaraju nove mogućnosti za razvoj", kaže Papandreu.Premijer Grčke je istakao da je njegov cilj sprovođenje dubokih i sveobuhvatnih ekonomskih reformi.

Ocenjujući samit "značajnim za Grčku i Evropu", Papandreu je istakao da je na njemu odlučeno o dugoročnom programu rasta za grčku ekonomiju - takozvanom "Maršalovom planu" za Grčku.

Lagard: MMF nastavlja da pomaže Grčkoj

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard je potvrdila da će ta institucija nastaviti da "igra svoju ulogu" u pružanju pomoći Grčkoj.

Lagard, koja je pozdravila "značajnu podršku finasijskoj stabilnosti" Grčkoj šefova država i vlada zemalja evrozone, kao i finansijskih institucija, precizirala je da će svaka nova pomoć Atini i dalje zavisiti od volje upravnog odbora MMF-a.

"Na osnovu odlučnog sprovođenja programa u Grčkoj i rešenosti država članica da podrže Grčku, MMF će nastaviti da igra svoju ulogu u skladu s praksom Fonda i, naravno, pod uslovom prihvatanja našeg upravnog odbora", navela je ona.

"Pozdravljamo sa entuzijazmom povoljnije uslove finansiranja koje su ponudile članice evrozone", dodala je Lagard, izrazivši zadovoljstvo i zbog pomoći koju je Atini ponudio i privatni sektor.

MMF je s Grčkom u maju 2010. potpisao sporazum o pozajmici 30 milijardi evra do 2013. godine.