"Slom Srbije 2000. god, 85% razvijeniji od nas"

Međutim, kako je ocenio, za to su potrebne sistematske reforme Poreske uprave.

On je rekao da je povećanje prihoda suzbijanjem nelegalnog poslovanja u 2016. godini uglavnom posledica nekih ad hok mera kojima je, velikim delom, poništena loša naplata od početka 2013. do sredine 2014. godine.

"Od 2013. do sredine 2014. godine Poreska uprava je dosta lutala i napravila mnogo grešaka. Siva ekonomija, čiji je udeo oko 30 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP), svrstava Srbiju, uz Rumuniju i Bugarsku, među zemlje sa najvišim stopama u Evropi. Vlada bi, kao realno ostvariv cilj za narednih četiri-pet godina trebalo da zacrta da se udeo nelegalne ekonomije u BDP-u spusti na 25 odsto", rekao je Arsić.

To bi Srbiju, prema njegovim rečima, svrstalo u red zemalja srednje Evrope - Mađarske, Češke, Poljske i Slovačke.

"Veće punjenje budžeta, suzbijanjem nelegalnog poslovanja, moguće je povećanjem broja inspektora i terenskih kontrola, boljom kvalifikacionom strukturom i zaustavljanjem negativne selekcije pri napredovanju, prestankom prakse zaduživanja Poreske uprave sporednim poslovima, unapređenjem kontrole, time što će se ona zasnivati na proceni rizika od utaje poreza", rekao je Arsić.

Osim toga, prema njegovim rečima, važno je da se pojednostave poreske procedure, kao i da drugi državni organi, kao što su MUP, tužilaštvo i sudstvo, bolje obavljaju svoj deo posla u suzbijanju sive ekonomije.

"Ako u narednoj godini budu održani parlamentarni izbori, malo je verovatno da će neke ozbiljnije reforme biti realizovane", rekao je Arsić.

Napravljena je, prema njegovim rečima, možda greška što već dve godine plate nisu povećane državnoj administraciji u koju spadaju i zaposleni u Poreskoj upravi, čiji službenici nemaju visoka primanja, a boljom naplatom poreza odigrali su važnu ulogu u fiskalnoj konsolidaciji.

"Dodatno povećanje plata u 2017. godini, osim onog koje je država obećala za javni sektor, ne bi trebalo planirati. Ako rezultati u javnim finansijama budu bolji od plana, dodatna sredstva treba iskoristiti za povećanje javnih investicija", rekao je Arsić.

Važno je, istakao je Arsić, da država ne povećava plate i penzije "previše i prerano", jer se u tom slučaju veliki deo BDP-a usmerava u tekuću potrošnju, umesto u investicije.

"Čini se da je u ovom slučaju preovladao populizam u odnosu na ekonomsku racionalnost", rekao je Arsić.

On je dodao da plate u privatnom sektoru rastu u skladu sa rastom produktivnsoti, što znači da se očekuje njihov realni rast u narednoj godini za oko tri odsto.

"Za ubrzanje rasta privrede, ali i za održiv rast standarda građana presudno je povećanje investicija sa sadašnjeg niskog nivoa od 19 odsto na oko 25 odsto BDP-a. Da li će rasti ukupne investicije zavisi od ekonomske politike, ali i od spoljašnjih faktora. Strane investicije su sada solidne, ali su potrebna veća domaća državna i privatna ulaganja", rekao je Arsić.

Država je, dodao je, planirala da poveća svoja ulaganja, kamatne stope u Srbiji su pale, privreda nešto bolje posluje i to bi trebalo da podstakne i domaće privatne investicije, što bi omogućilo stabilniji privredni rast i obezbedilo preduslove za budući kontinuiran i održiv rast plata i penzija.

"Prostor za rast privatnih i javnih investicija se stvara sporijim rastom domaće tražnje od rasta BDP-a jer kada privatna i javna potrošnja rastu previše brzo one istiskuju investicije", rekao je Arsić.

Na pitanje da li država rasipa pare iz budžeta, formiranjem na stotine raznih komisija koje su dobro plaćene i služe za partijsko zapošljavanje, Arsić je rekao da "treba smanjiti nepotrebno rasipanje sredstava".

"Javni sektor i ne troši toliko mnogo koliko isporučuje loše usluge. Ako merimo efikasnost sudstva, Srbija je među najslabijim u Evropi, a slično je i sa radom državne administracije, a pri tome su korupcija i siva ekonomija visoki", rekao je Arsić.

Ogorčenje javnosti zbog visokih plata u nekim agencijama, prema njegovim rečima, ne treba mešati sa činjenicom da ogromna većina od 480.000 zaposlenih u javnom sektoru ima skromna primanja.

"Podsetio bih da zaposleni u obrazovanju i zdravstvu čine 60 odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a poznato je da su njihove plate prilično niske. Teško se može reći da su i plate policajaca, oficira ili poreznika visoke", rekao je Arsić.

Odgovarajući na pitanje gde je Srbija po visini privrednog rasta u odnosu na okruženje Arsić kaže da će privredni rast u Srbiji u 2016. godini biti 2,8 odsto, što je na nivou svih zemalja centralne i istočne Evrope, u odnosu na sve zemlje EU rast je nešto veći, ali nešto sporiji nego u susednim zemljama.

"Prosečna stopa rasta Mađarske, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Makedonije i Bosne je 3,6 odsto. Sporiji rast Srbije u odnosu na susede rezultat je toga da je u ovoj godini sprovodila snažnu fiskalnu konsolidaciju, dok su neki njeni susedi to uradili ranije, a drugi još nisu ni počeli. Ove godine u Srbiji je smanjen fiskalni deficit za dva procentna poena BDP-a, a pri tome je ostavren privredni rast od 2,8 odsto, a to se retko događa u vreme fiskalne konsolidacije. Stoga su ostvareni rezultati u ovoj godini dobri", objasnio je Arsić.

Kako je naveo, osim fiskalne konsolidacije, razlog za nešto sporiji rast Srbije u ovoj godini su zakasnele privredne reforme.

"Reforme još nisu završene, a preduslovi za trajniji rast privrede je unapređenje privrednog ambijenta, što podrazumeva efikasniju administraciju, pravosuđe i katastar, pošto je to važno investitorima zbog gradnje objekata", rekao je Arsić.

Privrednim rastom od 2,8 odsto u 2016. godini, prema rečima Arsića, premašen je nivo pre krize iz 2008. godine, ali Srbija i dalje znatno zaostaje za zemljama srednje Evrope, a još više za razvijenim državama.

"Srbija je pre tri decenije po razvijenosti bila na nivou proseka zemalja srednje Evrope, ali je tokom devedesetih godina doživela privredni slom pa su 2000. godine ove zemlje bile za oko 85 odsto razvijenije od Srbije. Zaostatak do sada nije nadoknađen", rekao je Arsić.

Da bismo sustigli te zemlje, godišnji privredni rast bi, prema njegovim rečima, trebalo da iznosi četiri-pet odsto godišnje u periodu od nekoliko decenija.

Projektovani rast BDP-a od tri odsto u 2017. godini je, kako je rekao, realan, a moguć je i veći ako se povećaju investicije i ako međunarodne okolnosti budu povoljne.