Sirova kafa poskupljuje, hoće li i u prodavnicama

Na visok skok cena sirove kafe uticao je spoj nekoliko faktora, među kojima su nešto slabiji rod kafe u Brazilu, pogotovo deficit sorte koju koristi lokalna industrija kafe, oko 30 odsto slabiji rod u Vijetnamu, kao i ulazak investicionih fondova u berzansku trgovinu kafom.

Zbog svih tih uticaja, kafa u maloprodaji je u trendu poskupljenja širom sveta, pa i u Srbiji.

Prvi čovek Atlantik grupe za područje kafe, kompanije koja ima i najveće tržište kafe u Srbiji, Andrej Bele, potvrđuje ove informacije ali i tvrdi da je nemoguće da se toliko poskupljenje prenese na potrošače.

“Mi još uvek trošimo zalihe kafe po starim cenama i suočavamo se sa rastom cena sirove kafe od avgusta ove godine. Iskoristićemo sve svoje unutrašnje rezerve i resurse da poskupljenje bude minimalno i to se neće desiti pre Nove godine”, naveo je Bele.

Naše procene su, kako je dodao, da će najteža situacija biti krajem sledeće godine i 2018. godine.

Govoreći o unutrašnjim izazovima u poslovanju, Bele je naveo da je procenat sivog tržišta kafe visok i iznosi oko 20 odsto i da smatra da bi uvođenje akciznih markica popravilo situaciju.

“Međutim, nikada nismo dobili odgovore zvaničnih organa na sve naše inicijative. Mi smo otvoreni i za druga rešenja, možda to ne moraju da budu akcizne markice, spremni smo da razgovaramo i prihvatimo bilo koje drugo efikasno rešenje”, kazao je direktor područja kafe hrvatske Atlantik grupe, koja u Srbiji poseduje fabriku Grand.

Prema njegovim rečima, Bosna i Hercegovina je pre osam godina uvela akcizne markice i siva zona više ne postoji.

Srpsko tržište kafe iznosi 24.000 tona godišnje, što znači da je negde između 4.000 i 5.000 tona u sivoj zoni, naveo je Bele.

Foto: Atlantik grupa

“Teško je izračunati koliko mi gubimo zbog toga, ali je jasno da zbog toga država gubi između 4 i 5 miliona evra svake godine”, rekao je on.

Bele je naveo da ne vidi zašto bi bio problem uvođenje akciznih markica na gotov proizvod, kada se već plaća akciza na sirovu kafu, koja je jedna od najvećih u regionu.

Kompanija je, kako je naveo, u prošloj godini platila 11 miliona evra akcize i carinu i to u roku od osam dana, dok na naplatu svojih proizvoda čekaju ozmeđu 60 i 75 dana.

Govoreći o investicijama u naredom periodu, Bele je kazao da su one planirane ali i istakao da će ulaganja zavisiti od akcizne politike svake od zemalja u kojima imaju proizvodnju. Osim Srbije, to su Bosna i Hercegovina, Makedonija i Slovenija.

U svakom slučaju, investicije nisu planirane za nove akvizicije, već dominantno u razvoj tehnologije, pre svega u inovaciju turska kafa iz kapsule, ali i još nekoliko novih projekata.

U fabrici kafe Grand tvrde da naročitu pažnju poklanjaju kvalitetu kafe, kao i da ga studiozno i redovno prate i vrše višefaznu proveru. Svake sezone se izbor kafe vrši na licu mesta u Južnoj Americi i Africi a zatim i redovno kontroliše.