Poljoprivreda je šansa, ako ne izda

Stručnjaci navode da su neophodne veće investicije u proizvodnju, a poljoprivrednicima savetuju da tržištu isporučuju prerađene proizviode što je daleko isplativije od sirovina.

Pune ruke posla ali ovaj mladi čovek stiže sve. Marko Mitrović iz sela Ljubić dnevno proizvodi oko 1.000 litara mleka. Tovi i po 70 bikova. Da bi obezbedio hranu za svoja grla mora da zaseje 90 hektara zemlje. Uspešan je i voćar. Za sve koji bi želeli da se bave poljoprivredom ima savet ali ne i čarobni štapić.

“Ni jedan posao ne može za kratko vreme da donese neku sigurnost ni neku veliku količinu dobiti i zarade. Samo upornim radom. Radni dan mora da traje 15 - 18 ili 20 sati. Ne može da se radi 6 sati. Zatvorio sam krug proizvodnje tako da te žitarice koje proizvedem iskoristim kroz svoju stoku da dođemo do nekog cilja do i neke zarade koju smo zamislili”, kaže Marko Mitrović iz sela Ljubić.

Marko koristi i subvencije države ali ta sredstva nisu dovoljna. Ministarka poljoprivrede obećava više novca za investiranje u poljoprivredu.

“U 2016 povećan je udeo sredstava upravo za investicije u poljoprivredi za skoro milijardu u 600 miliona dinara, fond će biti gotovo gotovo 3 milijarde i pozivam naše poljoprivrednike da na vreme apliciraju za ta sredstva”, rekla je ministarka poljoprivrede Snežana Bošković Bogosavljević.

Da je poljoprivreda dobra šansa saglasan je i profesor sa fakulteta u Zemunu ali ukazuje i na teškoće koje ona nosi sa sobom.

“Sama poljoprivreda nosi mnogo rizika i u ulaganjima u i plasmanu i svemu. Nisu dovoljne samo reči. Za poljoprivredu vam treba mnogo toga, od resursa, zemljista i vode koju imamo ali i sredstava. To su uglavnom dugoročne investicije koje dugoročno vraćaju sredstva ali mora i dugoročno da se ulaže”, kaže profesor Mihailo Nikolić.

Profesor poručuje da je voćarstvo trenutno najprofitabilnija grana poljoiprivrede. Ali za koju vrstu gajenja voća se opredeliti.

“Teško je reći kad bi to znali svi došli ovde i dolaze da pitaju šta bih ja gajio i sta bi bilo najbolje najprofitabilnije. To je teško opredeliti tržište je nepredvidivo. Ne samo malina ovde svi uglavnom gledaju na malinu ali i druge voćne vrste jako su cenjene tu mislim i na kupinu i na borovnicu i ribizlu. Zatim šljiva... trešnja i višnja. Višnja je druga na listi voća koje se izvozi odmah iza maline ali mi i tu nedovoljo ulažemo “, kaže Nikolić.

Velika šansa je organska proizvodnja, posebno na područjima gde su zemljište i voda nezagađeni. Ova proizvodnja je zahtevnija u odnosu na komercijalnu ali je zato daje zdravije i skuplje proizvode koji se lakše plasiraju na tržištu.