Vujović: Dižemo plate, ali delimično

"Kad se krenulo u fiskalnu konsolidaciju, deo penzija smanjen je za 5,8 ili šest odsto, a plate oko 10 odsto i uštedeli smo značajan deo. Sad mislimo da moramo da ponudimo građanima neku vrstu nagrade", rekao je Vujović za Radio televiziju Srbije.

On je kazao da korekcija plata i penzija neće značiti vraćanje odmah "na isto" i da će se više o povećanju znati kada se završe razgovori sa delegacijom MMF-a koja dolazi u Beograd 20. avgusta i ostaje do 2. septembra.

"Moći ćemo delimično da izvršimo korekciju, ali sigurno ne vraćanje odmah na onaj nivo koji je bio pre. Ali, svetlo na kraju tunela je vrlo važno u ovom trenutku", rekao je Vujović.

On je istakao da je program koji je prošle godine dogovoren sa MMF u oktobru, a objavljen u novembru, napravljen zbog toga da bi se stvorio osnov za povećanje plate i penzija, odnosno da one budu povećane na iznose veće nego pre smanjenja.

"Treba da su se stvorili uslovi da možemo delimično da izvršimo korekciju. Na kraju (posete) misije MMF-a ćemo to znati preciznije", naveo je on. Govoreći o predlozima zakona o kojima poslanici trenutno raspravljaju, on je pomenuo i Predlog zakona o registru zaposlenih, koji je, kako je kazao, potreban da bi vlada mogla da planira troškove.

"Registar nam treba da bi znali koliki su nam troškovi za zaposlene u javnom sektoru, da to znamo i pojedinačno po ministarstvima, da znamo kako koristimo javne resurse", rekao je ministar.

Govoreći o predlogu zakona koji se odnosi na javni dug, on je objasnio da je plan da država ubuduće, kada usvoji taj propis, ne daje garancije za uzimanje kratkoročnih kredita za likvidnost, već samo za dugoročne zajmove koji su namenjeni investicijama.

"Ostaju garancije za dugoročne zajmove koji su osnova za razvoj, kao što bi recimo bilo restrukturiranje EPS-a ili Železnica, ali one pozajmice koje su krasile budžet poslednjih 10 godina za tekuću likvidnost neće biti", naglasio je ministar.

On je objasnio da se to odnosi na situacije kada "firmama ne plaćaju saradnici pa upadnu u problem i uzmu kredit uz garanciju, koji po pravilu ne vraćaju pa se garancija aktivira i država ostane u dugu.

Kada je reč o predlogu zakona koji reguliše prodaju nekretnina u državnom vlasništvu, Vujović je podsetio da prethodna dva zakona, koji su ponudili povoljne uslove, fiksnu cenu i zamenu stare devizne štednje da se dobije vlasništvo nad nekretninom, nisu dali razultate.

"Sada će se te nekretnine prodavati po tržišnoj vrednosti, koju određuje Poreska uprava. Imamo i predloge amandmana da se uvedu i druga tela, recimo, sudski veštaci itd koji to mogu da rade", navodi on.

Država, kako je rekao, radi na tome da sve nekretnine koje nisu neophodne za obavljanje funkcije, što joj više nije potrebno proda. Takvih nekretnina je, prema njegovim rečima, pretežno na teritoriji Beograda.

"Tu država sada ima samo troškove, investicionio održavanje nije rađeno 20 godina. Zato će se sada do 25 odsto priznati po osnovu uređenja stana", naveo je on.