Kopije su i štetne su ali kupujemo

Skoro svi ispitanici ankete o stavovima građana Srbije, njih 92 odsto tvrde da postoji jasna razlika između originalnog proizvoda i falsifikovanog, a čak 70 odsto ispitanika je nekada posumnjalo da je za proizvod koji su mislili da je original, u stvari falsifikat.

Više od 60 odsto ispitanika sprovedene ankete obraća pažnju prilikom kupovine da li je roba falsifikovana ili originalna, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Oni koji su bili u situaciji da kupe falsifikovan proizvod najčešće su to uradili preko interneta - 38 odsto ispitanika ili na pijaci i preko poznanika - sa po 15 odsto ispitanika. U tom slučaju, građani se najčešće opredeljuju za kupovinu odeće, zatim kompjuterskih programa, filmova i muzike. Interesantno je da je na trećem mestu po učestalosti falsifikovanih proizvoda koje bi građani kupili kozmetika, na četvrtom je hrana, a nakon toga slede delovi za automobile.

Oni koji ne kupuju krivotvorene proizvode kao glavne razloge navode brigu za zdravlje i bezbednost - 34 odsto ispitanika, to što takva kupovina nije legalna - 24 odsto i zato što smatraju da je pogrešno falsifikovati i distribuirati tuđe ideje i intelektualno vlasništvo - 17 odsto.

Anketa je sprovedena u okviru kampanje "Falsifikati koštaju više, kupujem originale!" a u njoj je učestvovalo preko 500 građana.

Kampanju "Falsifikati koštaju više, kupujem originale!" sprovode Sektor tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, francuske međunarodne tehničke stručne agencije "Expertise France" i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Najveća opasnost od falsifikovanih lekova i hrane

Analiza koju je sprovelo Ministarstvo trgovine u saradnji sa EU pokazuje da su lekovi, hrana, alkoholna pića, parfemi, kozmetika, električni kućni aparati, igračke, cigarete, pribor za vozila i pirotehnika proizvodi koji se najviše krivotvore u Srbiji. Kako je navedeno, prevaranti dovode u opasnost potrošače koji ne samo da kupuju nekvalitetne i opasne proizvode, već na taj način eksponiraju privatne podatke, koji mogu biti korišćeni u daljim protivzakonitim radnjama.

"Ovim se podriva privreda ali i celo tkivo društva, jer se kriminalcima dopušta da se približe domovima potrošača", navedeno je u analizi i istaknuto da u Srbiji, kao i u drugim zemljama gde je prisutan kriminal u oblasti intelektualne svojine, postoji opasnost da zemlja bude preplavljena "privredom koju vodi podzemlje".

Na osnovu državnih statističkih podataka i sagledavanja tržišta potvrđeno je da je u Srbiji dostupan širok asortiman krivotvorene i piratske robe, a Uprava carina je 2014. godine zadržala 672.168 artikala zbog sumnje da se radi o povredi prava intelektualne svojine, uključujući 162.347 delova za mobilne telefone i 106.433 igračke.

Tokom istog perioda, tržišna inspekcija je zaplenila 222.461 proizvod uključujući 173.277 boca alkoholnih pića i 5.030 proizvoda za negu tela, dok je 2014. godine, Direkcija policije zaplenila 12.486 artikala među kojima 7.232 optička diskova, iako se njihov broj na ulicama dramatično smanjio poslednjih pet godina.

U maloprodaji se i dalje prodaje roba lošeg kvaliteta, ali najveći deo te robe ne predstavlja povredu prava intelektualne svojine, ali postoje velike pijace u Subotici, Pančevu i Novom Pazaru, gde se sumnja

Kampanja je deo projekta "Sprovođenje prava intelektualne svojine" koji finansira Evropska unija sa 2,8 miliona evra iz pretpristupnih fondova sa ciljem jačanja kapaciteta zaštite i sprovođenja prava intelektualne svojine u Srbiji.