"Reforma PKS za bolji izvoz"

On je dodao da doprinos na tom putu može dati samo reformisani komorski sistem.

"Povećanje izvoza je pitanje svih pitanja kada govorimo o potencijalima rasta srpske privrede", ocenio je u intervju Tanjugu prvi čovek PKS-a koji je nedavno izabran na ovu funkciju.

Čadež kaže da mora da se pronadje način na koji će država i komore pomoći malim i srednjim proizvodjačima da se internacionalizuju i da plasiraju svoje proizvode na druga tržišta.

On je medjutim skrenuo pažnju da je sadašnji komorski sistem Srbije razudjen, nefunkcionalan i neodrživ na dugi rok i da sve manje može da odgovori promenama u ekonomskom okruženju i potrebama privrede.

Prema rečima Čadeža "takav komorski sistem, sa 20 nezavisnih i medjusobno nekoordiniranih komora, u kome regionalne komore nemaju vezu sa nacionalnom, nacionalna nema dodir sa regionima, a firme na lokalanom nivou nemaju snagu da se na nacionalnom nivou bore za svoje interese, ne može da bude efikasan servis privrede".

Zato je, kako je naveo, nužna modernizacija komorskog sistema koji bi, izmedju ostalog, trebalo da razvije alate za pružanje pomoći malim i srednjim izvozno orjentisanim proizvodjačima.

"Da ih povezujemo sa trećim tržištima, dovodimo u kontakt sa stranim kompanijama i to je nešto što već počinjemo da radimo", naveo je on.

Čadež podseća da su dosadašnje analize ukazale da je austrijski model komorskog sistema najprihvatljiviji za Srbiju i najkompatibilniji našim potrebama.

"Želimo, da po uzoru na Austriju, napravimo jedinstven, funkcionalan komorski sistem, sa jasnom podelom posla, jakim regionalnim komorama, definisanim paketom standardizovanih usluga i što je najvažnije - kapacitetom da te usluge pružamo na terenu, da efikasno zastupamo privredu, i podržimo njeno bolje pozicioniranje na domaćem i inostranom tržištu", kazao je prvi čovek PKS.

On kaže da je reforma komorskog sistema preduslov za uvodjenje i razvoj dualnog sistema obrazovanja, koji omogućava da se učenici opredeljuju za zanimanje za kojim postoji potreba i po završetku škole ostaju da rade u preduzeću u kome su bili na praksi.

Govoreći o najvećim problemima u srpskoj privredi, Ccadež je naveo nelikvidnost i nesolventnost, zatim sivu ekonomiju, parafiskalne namete i ukazao na potrebu postepenog rasterećenja zarada.

"Pitanje nelikvidnosti i nesolventnosti se dobrim delom može rešiti odlučnim nastavkom reformskog procesa u koji je Vlada već ušla. Dakle, strukturnim reformama koje će osloboditi energiju za realni sektor", istakao je on.

Čadež kaže da je potrebno osloboditi energiju za poslovanje onih preduzeća koja su zdrava.

On podseća da je PKS uputila vladi rešenja za svaki od 500 problema koje je oko 1.200 privrednika iz različitih oblasti, identifikovalo u dijalogu koji je organizovala Komora.

Privredni rast se, kako kaže prvi čovek komore, najpre može pokrenuti privlačenjem stranih investicija, te da je zato važno da što češće predstavnici vlade, ali i domaćih firmi dolaze u kontakt sa inostranim partnerima i potencijalnim investitorima.

"To otvara i mogučnost za izlazak naših kompanija na inostrana tržišta, tako što će domaći proizvodjačci ući u dobavljačke lance velikih svetskih kompanija", rekao je Čadež.

Predsednik PKS je istakao da je "njihov interes jasan. Oni žele da budu konkurentni na svom tržištu, a to mogu ako pronalaze uvek nove dobavljače i smanjuju troškove proizvodnje i tako obezbedjuju veću konkurentnost".