"Još ima nade za Južni tok"

Ona je ocenila da Srbija, na žalost, mora da čeka da se veliki dogovore.

Komentarišući jučerašnju izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina da ruska strana odustaje od gradnje Južnog toka, Putniković je za Tanjug rekla da se nada da će na sastanku predstavnika EU i Rusije, 9. decembra u Briselu, biti pronađeno neko rešenje za izgradnju gasovoda.

Putniković oceckuje da će u Briselu biti postignut dogovor, ako ne za izgradnju Južnog toka, onda za neki drugi model gradnje gasovoda poput onog od Tursko - Grčke granice prema Evropi, od gasovoda koji tek treba da se gradi od Rusije prema Turskoj, napominjući da će tu na neki način, biti rešeno i pitanje snabdevanja Srbije gasom.

"U tom slučaju Srbija bi imala manju kolateralnu štetu i to ne bi bile te dve milijarde dolara ili možda čak i više, nego možda neki manji iznos", kazala je sagovornica Tanjuga.

Putniković je izrazila nadu da i sami Rusi, koji hoce da izgrade tako veliki gasovod do Turske, imaju plan kome će da prodaju tih 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, "jer Turskoj očigledno treba 10 do 13 milijardi kubika gasa godišnje".

Pominje se HAB, odnosno, skladiste gasa na Grčko-Turskoj granici, ali je problem što nema dovoljno velikih kapaciteta da se kroz Grčku i dalje prema evropskim zemljama taj gas transportuje, objasnila je ona i dodala da se postavlja pitanje, ko će graditi te gasovode ka unutrašnjosti Evrope.

"Da li će Gasprom možda da pregovara sa svojim partnerima iz Južnog toka, da se oni preorijentišu, a s druge strane postavlja se pitanje da li je to uopšte realno da Gasprom bude tu neki 'igrač' u celoj toj priči, jer i Grčka i Bugarska su članice EU", predočila je urednica "Balkan magazina".

Prema njenim rečima, postoji i treća mogućnost, a to je snabdevanje Evrope preko gasovoda Severni tok, koji su zajedno gradile Rusija i Nemačka.

Severni tok se završava na obalama severne Nemačke i od velikog skladuišta gasa idu dva gasovoda, koji vode ruski gas dalje ka Evropi, objasnila je Putniković i napomenula da ta dva gasovoda nisu vlasništvo Gasproma i ne podleže pravilima trećeg energetskok paketa u potpunosti.

Podsećajući da Srbija zbog odustajanja od gradnje Južnog najviše gubi, potencijalne investicije od preko dve milijarde evra, Putniković je napomenula da je od toga nekih 500 miliona evra bilo namenjeno za građevinske firme koje bi radile na trasi gasovoda, a to znači i podsticaj ne samo za građevinsku industriju nego za celokupnu privredu Srbije.

Odustajanjem od gradnje Južnog toka Srbija gubi energetsku bezbednost, jer neće dobiti alternativni pravac snabdevanja, tako da će i dalje zavisiti od jednog gasovoda preko Mađarske, smatra ona.

Tu imamo prvo problem Ukrajine i tamošnjeg ratnog stanja, a s druge strane, imamo i problem što se Mađarskoj plaća prevelika taksa za tranzit gasa, koji zapravo poskupljuje cenu tog energenta, predočila je Putniković.