Niko neće da bude majstor

Škole koje obrazuju majstorske kadrove ove godine upisao je rekordno mali broj đaka, a na primer u odeljenje za obućara niko se nije ni upisao.

Želje malih maturanata svele su se na gimnazije, ekonomske, pravne i medicinske škole. Klupe u njima uglavnom su popunjene već tokom prvog upisnog roka, dok su poljoprivredne, mašinske, građevinske i tekstilne škole ostale poluprazne.

„Oko 350 odeljenja ostalo je bez đaka, a procena je da se 100 srednjih stručnih škola u Srbiji nalazi pred gašenjem. Zaposleni u tim školama bukvalno su pušteni niz vodu. Da stvar bude gora, ovo nije problem koji postoji od juče, a Ministarstvo prosvete već godinama ništa ne preduzima da ojača i popularizuje stručne škole“, priča za 24 sata Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Koliko je situacija kritična, dovoljno pokazuje podatak da za tesara ove godine želi da se školuje ukupno troje đaka, za zidara i stolara po devetoro, a za armirača svega njih petoro. Mnoge srednje stručne škole nisu uspele da popune ni trećinu mesta.

Primera radi, nekad popularna škola “Tehnoart” u Beogradu je od 120 mesta na smerovima za mašinstvo i obradu metala popunila svega 38. Tehnička škola “Mileva Marić Ajnštajn” u Novom Sadu beleži nešto bolju statistiku. U 344 slobodne klupe upisala je 185 maturanata.

„Zanimanja koja bi ovoj državi trebalo da su od krucijalnog značaja, a to su poljoprivreda, prehrambena industrija i građevinarstvo, u obrazovanju su na poslednjem mestu. Postavlja se pitanje da li će Srbija uskoro biti prinuđena da uvozi majstore? I da li se državi više isplati da školuje sopstvene majstore ili da duplo skuplje plaća strane?“, pita Antić.