Muka sa otplatom kredita

Beograd -- Kako je i bankama u interesu da klijenti otplaćuju kredite, uvode se otplata samo dela rate kredita, refinansiranje, kao i grejs period, prenosi rts.rs.

Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Foto: Ilustracija, (sxc.hu)

U vremenu kada zbog krize kasne plate ili ljudi ostaju bez posla, kreditno zaduženima sve je veći problem kako vratiti dospele rate zajmova. U proteklom mesecu kašnjenje građana u otplati kredita povećano je sa 3,9 na 4,2 odsto.

Ne stiže plata, pa ne stiže ni rata. Više od 100 hiljada građana kasni sa otplatom kredita više od 90 dana.

Marko Vasić, kaže da mu je prvo što mu je upalo u oči kada je išao da plati ratu kredita, pitanje bankarskog službenika - da li plaća celu ratu ili samo deo.

"Onda sam shvatio da ogroman broj ljudi ne može svoju ratu da plati u celosti, nego plaća koliko ima čisto da bi ostali u igri. Prvo što urade kad im ne platite na vreme je slanje sms poruke, a zatim vas učestalo zovu", kaže Marko Vasić.

U takvim situacijama, sve banke obračunavaju zatezne kamate koja piše u ugovoru. Ipak, ako se primeni logika da je i bankama u interesu da klijent plaća ratu na vreme, onda je i logično šta sve nude klijentima kako bi se to i dogodilo.

Kako kažu u banci Sosijete ženeral, moguće je produžiti rok otplate kredita, uvesti grejs period, kako bi se snizile mesečne obaveze prema banci i olakšala otplata.

"Klijentima koji ne plate ratu na vreme, docnja biva upisana u Kreditni biro, Dakle postaju klijenti sa lošom kreditnom istorijom. Banka odobrava kredit za refinansiranje u skladu sa potrebama klijenta, a isti kredit može da se refinansira više puta", navodi se u saopštenju banke Sosijete ženeral.

Najgori scenario, ukoliko se sa otplatom kasni više od 150 dana, banka može da proda nekretninu koja je pod hipotekom, čiju je kupovinu finansirala. Grejs period, odnosno izvesno mirovanje u otplati ili refinansiranje za mnoge je jedino rešenje, ali se postavlja pitanje koliko je to isplativo.

Dejan Gavrilović, iz udruženja građana "Efektiva" kaže da produženje roka otplate kredita i uzimanje grejs perioda podrazumeva povećanje ukupne kamate koja se na kraju plaća.

"Ako će to nekom pomoći da recimo u roku od šest meseci do godinu reši proleme i vrati se u redovnu otplatu kredita, to može biti rešenje. Što se tiče refinansiranja, veliki broj ne može da refinansira kredit jer je plata ostala na istom nivou, a kurs je skočio", objašnjava Gavrilović.

Bankari savetuju građane da se zadužuju u valuti u kojoj primaju zaradu, kako bi se zaštitili od valutnog rizika. Ipak, mora se imati u vidu da je kamata na kredite u dinarima, u kojima većina u Srbiji prima platu, daleko nepovoljnija.

Kako bi se izbegao rizik od inflacije i referentne kamatne stope preporučuje se uzimanje kredita sa fiksnom kamatom.