Počinje trka za resurse na Mesecu

Nešto više od veka i po otkako je Kaliforniju zahvatila zlatna groznica, Silicijumska dolina u istoj američkoj državi postaje epicentar novog talasa grozničavog pohoda na plemenite metale. Samo, za razliku od kopača s polovine 19. veka, ustremljenih na zemaljsko zlato, sada je reč o inženjerima koji kreću u pohod na nedirnuto rudno bogatstvo - Meseca.

Izjava američkog astronauta Nila Armstronga da je, kada je 1969. stupio na Mesec, načinio “mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”, dobija novi smisao. Samo od početka ove godine održana su dva velika skupa, u Kanadi i Australiji, posvećena svemirskom rudarstvu, posebno na Mesecu, koji se smatra prvim i najplodnijim mestom van zemlje za osvajanje dragocenih rudnih bogatstava.

Mineralne mape američke svemirske agencije NASA pokazuju da je geološka kompozicija Meseca izuzetno bogata i predstavlja istinski izvor nalazišta za najhrabrije svemirske rudare. Među tim nedirnutim bogatstvom je veliki broj retkih minerala kao što su itrijum, lantan i samarikum za kojima vlada ogromna potražnja zbog uloge u haj-tek industriji.

Predsednik kanadskog Društva za svemirski promet Arni Sokolov uveren je da planetarno rudarenje postaje pokretačka snaga kosmičkih istraživanja:

"Uopšte ne sumnjam da će jednog dana svemirsko rudarstvo da pretekne zemaljsko", uveren je on.

Sokolov dodaje da je već nekoliko hrabrih duša i dalekovidih svemirskih agencija krenulo upravo ovim putem. Glavni “rasadnik” u SAD je Silicijumska dolina. Među više desetina kompanija koje se u Kaliforniji bave ovim istraživanjima razvija se konkurencija, koja je dobila konkretan izraz u nadmetanju za “Guglovu” “Iks-lunar” nagradu od 30 miliona dolara. Namenjena je privatnim kompanijama koje najuspešnije spuste robota na Mesec, uspeju najduže da ga pokreću i pošalju najbolje snimke, posebno vode, nazad na Zemlju.

Predsednik Društva za Mars doktor geoloških nauka Džonatan Klark je u Australiji rekao da je Mesec sledeća granica osvajanja rudarske industrije. Predviđa da je voda prva osvajačka meta. Klark smatra da je lunarna voda od ključnog značaja za buduće svemirske rudarske misije, ne samo zbog osnovnih funkcija, za piće i pranje, već i kao gorivo za robote i, pretvorena u kiseonik, za disanje:

"Znamo da ima vode na Mesecu. Voda je raketno gorivo. Ona održava život i poljoprivredu. Dakle, lunarna komercijalna eksploatacija prvi je korak da Mesec postane deo našeg, humanog sveta", potvrđuje Bob Ričards, direktor “Mun ekspresa”, jedne od više desetina kompanija u Silicijumskoj dolini, koje rade na istraživanjima svemirskog rudarstva.

Ričards se iz Kanade preselio u Silicijumsku dolinu, jer smatra da je to “prestonica kapitala sa apetitom za rizike”. Veruje da će svemirsko rudarstvo da postane realnost već za desetak godina. U godinama koje slede, intenzivno će se istraživati Mesec i tragati za njegovim rudnim “vrućim tačkama”:

"Već znamo da na Mesecu ima više plemenitih metala od sveukupnih rezervi na Zemlji. Trka je počela! ", kaže.

Na Mesecu se očekuje gužva robota i astronauta, ali započeta trka vrlo je zemaljska, a pitanje koje se nameće čak i prizemno. Može li iko da polaže pravo na Mesec?

E upravo to predstavlja najprimamljiviji deo mesečeve zlatne groznice. Prema sporazumu o svemiru iz 1967. godine nijedna nacija ne može da poseduje Mesec, što većina proširuje i na pojedince i kompanije. Ali:

"Shodno sporazumu, vlasništvo nije dozvoljeno, ali se ohrabruje slobodan pristup i eksploatacija. Ne može se ništa posedovati, ali može da se ide tamo i eksploatiše" - objašnjava advokat za svemirska pitanja Džejms Danstan.

Američka Silcijumska dolina je epicentar istraživanja, ali trka je globalna. Kina, međutim, planira da postavi sondu na Mesecu već ove godine, a astronaute da pošalje 2020. godine, pa kako trenutno stvari stoje, Peking vodi u započetoj zlatnoj trci osvajanja Meseca.