Banke bile alave, sad neće gubitak?

Krediti od 130 miliona evra, koje su banke dale Milu Đuraškoviću i njegovim preduzećima „Nibens grupe”, kako je krenulo, neminovno će ojaditi same kreditore.

Upućeni kažu da je to sasvim izvesno i da banke neće moći da izvuku uloženi novac. Koliki će im biti gubitak na ovom poslu, još je nepoznato, jer banke, iz njima znanih razloga, to ne žele da saopšte.

Poznavaoci prilika kažu da su neke banke, opet iz njima poznatih motiva, odbile da preduzeća budu restruktuirana, što je podrazumevalo reprogram duga na deset godina. Očekivalo se da će u tom periodu ova preduzeća otplatiti zajmove, a odlaskom u stečaj, prognozira se, mogu da izvuku tek 10 odsto pozajamljenih para. Plan restruktuiranja Preduzeća za puteve „Niš” nedavno je odbila Banka Inteza, kao glavni poverilac. I za ostala preduzeća iz grupe neizvesno je da li će im banke odobriti resruktuiranje, s obzirom na to da je ovo preduzeće praktično vlasnik svih ostalih iz grupe.

U javnosti se već sumnja da banke, koje su prvo dale, pa odbile saglasnost na restruktuiranje, zapravo „čiste” tržište za dolazak nekog novog i to stranog igrača koji bi preuzeo njihove poslove. U ovakvoj spekulaciji nameće se pitanje da li će taj neki novi igrač bankama nadoknaditi uložene milione.

Gubitak banaka je neminovan zato što ne mogu naplatiti dug ni iz založene imovine, menica i obezbeđenja državnim plaćanjima.

Za neke od njih, u slučaju nekih kredita, sredstva obezbeđenja su stavljena na novac koji država uplaćuje putarima za izvedene poslove, što znači da ih putari, praktično nisu ni videli, jer ih je banka automatski skidala (ili će ih skidati) s računa kada prispeju.

Koliko se banke nisu dobro obezbedile zalozima, vidi se i na primeru kredita datih PZP „Niš”. Četiri banke su na poslovnoj zgradi preduzeća u Nišu stavile četiri hipoteke u vrednosti od po milion evra. Ukupno četiri miliona evra. S obzirom na to da objekat mora da bude dva puta vredniji od vrednosti kredita, proizlazi da pomenuta zgrada u Nišu vredi čak osam miliona evra.

Nišlije će se na ovu računicu najverovatnije nasmejati, jer se radi o ni malo reprezentativnom objektu od nekoliko stotina kvadrata koji, kažu, vredi 300.000 do 400.000 evra. Kako se onda moglo desiti da su je procenitelji, četiri banke „digli” na čak osam miliona evra?

Lakoću bankarskog odobravanja milionskih kredita Đuraškoviću i putarima, sagovornik Politike, koji je želeo da ostane anoniman, objašnjava potpuno drugačijim ekonomskih prilikama, u periodu od 2005. do 2008. godine, kada su krediti odobravani. " To je bilo vreme ekonomskog rasta. Optimizma. Banke su imale novca. Njihove centrale su im stavile pozamašne svote na raspolaganje i one su gotovo jurile klijente da ispune svoje budžete, a ne oni njih. Sada se vidi da su novac zajmile preko realne, odnosno današnje vrednosti tih poslova i nekretnina. Ne isključujem ni malverzacije u samim bankama. Javna tajna je da se krediti odobravaju uz proviziju onome koji to omogućava", kaže ovaj stručnjak.

Prema njegovim rečima, banke nisu odobravale kredite putarima samo zato što su radili za državu, već su računali i na visoku stopu profitabilnosti u ovom poslu.

Putari - mali bogovi

Jedan od bankara nedavno je objasnio da su putari bili dobre platiše i da se u bankarskom svetu tretiraju kao mali bogovi. Nibensove firme učestvovale su sa 40 odsto u putnoj privredi Srbije i imale godišnju realizaciju poslova od oko 150 do 200 miliona evra.

Po rečima našeg sagovornika, problem je sada u tome što banke ne žele da priznaju sopstvenu alavost. Drugim rečima, ne žele zvanično da kažu da su njihova potraživanja nenaplativa, da restruktuiraju dug, smanje glavnicu i kamatu.

"Glavni menadžer ne želi da mu u biografiji piše da je za vreme njegovog mandata banka ostvarila gubitak. Time što odlaže da minus zavede u knjigama, za sebe obezbeđuje bonus, godinu dana dobre plate i ostale pogodnosti, bez obzira na to što će knjigama i dalje stajati da je to potraživanje realno naplativo. Za bankare je presudan datum 31. decembar kada „zatvaraju” knjige i zato ne treba očekivati skoriji rasplet putarskih problema. Ipak, neće to moći zauvek da se odlaže", smatra naš sagovornik.

Po njegovim rečima, ovom mrcvarenju pogoduje i politički trenutak u Srbiji. Dolaze izbori. Važan je socijalni momenat, jer putari ne primaju platu mesecima zbog čega protestuju pred Vladom Srbije i banke se nadaju da će država „uskočiti” i platiti neki deo njihovog duga. "Problem je što nijedna banka neće da smanji svoja potraživanja prema bilo kom preduzeću. To nije odgovorno ni prema akcionarima banke ni prema klijentima, a ni celokupnoj ekonomiji", kaže naš sagovornik, dodajući da će slučaj putarskih firmi umnogome ličiti na „grčki scenario”, po kome su privatne banke morale da im otpišu 50 odsto duga.

Bankari, najveći kreditori putara, nisu raspoloženi da javno govore o svojim zajmovima Nibensu, a Zdravko Krunić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, potvrdio je da je ova banka jedan od manjih kreditora preduzeća iz „Nibens grupacije”.

"Gotovo celokupan iznos kredita je odobren za finansiranje već izvedenih radova po narudžbini državnih i opštinskih institucija i obezbeđen zalogom potraživanja od njih. I pored toga što naplata našeg kredita praktično ne zavisi od uspešnosti restruktuiranja „Nibens grupe”, već od naplate založenih potraživanja o roku dospeća, mi podržavamo svaki dogovor i mogućnost za uspešan oporavak grupe u cilju rešenja nagomilanih socijalnih problema, kao i eliminisanja negativnog uticaja na bankarski sistem", kaže ovaj bankar.