Skupštinske klupe "mame" sindikate

Dok sindikalna elita napominje da su njihove aktivnosti isključivo u cilju poboljšanja položaja radnika, analitičari izražavaju bojazan da bi najosetljivija socijalna pitanja mogla da budu zloupotrebljena u političke svrhe.

Samostalnom sindikatu je dosta "donkihotovske borbe” sa vlašću i poslodavcima. Pokazalo se da dijalog i ulični protesti ne daju neke posebne rezultate i potreban je neki dodatni oblik borbe, ali mnogo žešći. Ovako Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, obrazlaže zašto u ovom sindikatu razmišljaju o eventualnom prerastanju u partiju i učešću na narednim izborima. Uostalom, kako kaže, politički su se aktivirali i penzioneri kroz svoju stranku koja je deo vladajuće koalicije, a i poslodavci najavljuju nešto slično.

"U Skupštini se ruke dižu po automatizmu i tako usvajaju mnogi zakoni koji nisu u interesu radnika. U proteklih desetak godina se smišljeno, polako, tendenciozno zakida na radničkim pravima. Pokazalo se da klasični oblici borbe više nisu dovoljni. Na primeru Grčke vidimo da čak i protesti koji su vrlo masovni ne daju neke posebne rezultate”, objašnjava Orbović.

Ova ideja koja je iz Samostalnog sindikata "lansirana” još pre nekoliko meseci, uglavnom je naišla na podozrenje i kritike u javnosti dok su mišljenja kolega u drugim sindikalnim centralama podeljena.

I dok je predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak kritički nastrojen prema najavama kolege Orbovića, predsednica ASNS-a Ranka Savić kaže da njima ta ideja uopšte nije strana.

"Ulazak sindikata u politiku? To se u istoriji nikada nije desilo i ne znam zašto bi se to u Srbiji desilo. Događalo se da sindikat osnuje partiju, ali ne pretvarajući sebe u partiju. Problem je, međutim, što je to bilo poslednji put u 19. veku”, ovako Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost, komentariše Orbovićeve namere.

Prema njegovim rečima, kada neko pravi stranku mora da svom članstvu jasno i glasno kaže da to radi zato što su ga izneverili neki ljudi i da kaže poimence koji i kada. Ali ako ništa ne kaže, a pravi stranku, jedino što može da se pomisli jeste da to radi po nalogu onih koje nije naveo kako bi se uvećala zabuna na političkom polju uoči izbora, odnosno da bi se voda još više zamutila i time olakšao lov u mutnom.

Iako nema ništa protiv političkog angažmana Samostalnog sindikata, Ranka Savić kaže da u stvari ne zna šta ovaj sindikat hoće.

"Čas najavljuju da će osnovati svoju stranku, čas da će nekoga podržati. U ovako teškim vremenima po radnike Srbije sindikat ne može da bude nemi posmatrač i da se po želji vlade bavimo radnopravnom zaštitom, a sa druge strane se svakodnevno suočava sa miniranjem od strane te iste vlade”, objašnjava predsednica ASNS-a.

Iz vlasti, kako kaže, stalno sindikatima saopštavaju da ih ima dvadeset hiljada, a ne kažu ko je kriv za takvu situaciju. "Ako imate takav zakon o radu koji predviđa da svaki sindikat mora da se registruje normalno je da nas ima toliko, ali su svi ti sindikati u okviru nekih centrala. ASNS ima 2.032 registrovana sindikata, znači 2.032 predsednika, 2.032 žiro-računa i toliko pečata”, priča Ranka Savić.

Ona takođe kaže da će njen sindikat, kao što je to radio i na prošlim izborima, dati podršku jednoj partiji, "što rade svi sindikati u Evropi i u svetu”. Kada neko ima 170.000 članova kao oni, ne može, kako kaže, da bude apolitičan.

"Za sada imamo u vidu tri stranke, ali se još nismo odlučili. Na prošlim izborima smo podržali Demokratsku stranku, ali nismo zadovoljni kako su nas oni zastupali u proteklom periodu. ASNS je dokazivao (predstavnici DS znaju šta to znači) ovoj stranci doneo 112.000 glasova”, objašnjava Ranka Savić, a na pitanje da li to onda znači da DS ovoga puta neće dobiti njihov glas kaže da se može "izvući zaključak, ali da ipak nije ništa zakucano”. Predstavnici Samostalnog sindikata tvrde da ni kod njih nije ništa "zakucano” . Nedavno su imali sastanak sa čelnicima Srpske napredne stranke, a najavljuju da će razgovarati i sa drugima. Orbović, doduše, kaže da ne krije da bi prve razgovore o partnerstvu poveli upravo sa SNS ako odluče da se politički aktiviraju.

"Svesni smo da ne možemo dobiti većinu glasova. Ali se sa određenim procentom glasova u parlamentu ipak mogu postići određeni efekti”, ocenjuje Orbović.

Branislav Čanak, međutim, kaže da je za ono što planira Orbović potrebno dve trećine glasova, odnosno većina u parlamentu. Jer, ako nema većinu mora da napravi sa nekim dil, a taj neko će tražiti da se ne raščišćava tamo gde je on zainteresovan. Onda Orbović mora da se okrene nekom drugom pa i taj ima neki interes. I tako da bi se zadovoljili koalicioni interesi ništa ne može da se uradi.

I sociolog Milan Nikolić smatra da su mali izgledi na uspeh sindikata u političkom životu. Sindikalni lideri su, prema njegovim rečima, pokazali da su veoma slabi, nesposobni da sarađuju, da naprave jake i velike sindikate i da organizuju i armiju nezaposlenih.

"Sindikalci uopšte ne komuniciraju međusobno, ne uče na tuđim iskustvima, stalno ponavljaju iste greške. Ne koordiniraju svoje napore, neko u klin, neko u ploču . Sad imaju ideju o ulasku u politiku što samo znači da niti šta znaju niti šta uče i da su, na kraju, potpuno nesposobni”, smatra Nikolić.

On kao primer za to što tvrdi navodi činjenicu da sindikati nisu uspeli da prodru u privatne firme koje brane sindikalno organizovanje. "Kažu da je tamo zabranjeno sindikalno organizovanje i oni kažu: ’dobro‘ – i odu dalje. Ali privatnici nemaju pravo da zabrane radnicima sindikalno organizovanje. U politici će tek da uprskaju stvar, ali možda im to treba kako bi shvatili da moraju da se drže svog domena, ali moraju i tu da budu dobri”, ocenjuje Nikolić.