Akcize krše SSP, NIS nije srpski

Dežer navodi da će pismo iz Evropske komisije možda već večeras biti uručeno potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću.

On objašnjava da je takav odgovor stigao iz Brisela na pitanje Vlada Srbije da li je novi zakon o akcizama na uvoz goriva u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Akcize su povećane od 1. januara, ali se prvi put desilo da je napravljena razlika u visini nameta za goriva evropskog kvaliteta i onih koja izlaze iz NIS-ovih rafinerija, pri čemu su akcize na derivate evropskog standarda više.

Istovremeno, u pismu koje je iz Brisela upućeno srpskim zvaničnicima u koje je B92 imao uvid, EU odbacuje argument Srbije da se akcizama štiti domaća proizvodnja.

U pismu se navodi da mere predviđene trgovinskim sporazumom koji se odnose na privremenu zaštitu monopola ne mogu da se primenjuju na NIS jer ta kompanija više nije u vlasništvu Srbije, a po oceni EU upravo je NIS kompanija koja izvlači korist iz ovih mera. Eksperti EU su zaključili da je bilo fiksalne diskriminacije na osnovu koje svi uvozni proizvodi potpadaju pod najviše akcize, dok se, istovremeno, niže takse odnose samo na one derivate koji u većoj meri zagađuju životnu sredinu.

Vensan Dežer kaže i da od Vlade Srbije očekuje da ispuni ono što su njeni predstavnici i obećali, odnosno da izmeni propise u skladu da pravilima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Još polovinom januara se u medijima pojavila informacija da bi Evropska unija mogla da uputi oštar protest Srbiji zbog usvajanja dvojnih akciza na gorivo od kojih su više one na uvozne naftne derivate, jer u Uniji smatraju da su tim potezom diskrimisane evropske kompanije.

U Ministarstvu finansija tvrdili su da su još krajem decembra odbili sporni amandman, ali da ga je Skupština ipak usvojila. Vladajuća većina u Skupštini Srbije usvojila je, naime, amandman jednog poslanika SPS, čime je, kako navode naftaši, zaštićen monopolski položaj NIS-a.

Premijer Mirko Cvetković je rekao da će, ukoliko Evropska unija oceni da povećanje akciza na gorivo nije u skladu sa SSP-om, odluka o povećanju biti izmenjena.

"Ukoliko dobijemo odgovor da je povećanje akciza u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju akcize ostaju, ukoliko dobijemo odgovor da nije u skladu po hitnom postupku će odluka o povećanju akciza na gorivo biti izmenjena", rekao je Cvetković.

Đelić: Nije dobro kršiti dogovore sa EU

Vicepremijer Božidar Đelić kaže da u godini kada želimo da dobijemo status kandidata za članstvo u EU, nije dobro imati povredu potpisanog sporazuma sa EU. "U danima koji dolaze radićemo sa našim evropskim partnerima da bismo pronašli zajedničko prihvatljivo rešenje", rekao je Đelić za B92.

Đelić je izjavio da će 22. marta u Briselu na sednici predstavnika EK i Vlade Srbije biti pronađeno rešenje za dvojne akcize koje su u Srbiji uvedene na naftne derivate krajem prošle godine.

On je rekao da mu je kopredsedavajući Komiteta za praćenje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma Pjer Mirel preneo da je EK mišljenja da su izmene i dopune Zakona o akcizama povredile član 6.4 i član 22.1 Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i član 41 Energetske zajednice jugoistočne Evrope.

"Evropska komisija predlaže, a Srbija prihvata da se na zajedničkom Komitetu koji će biti održan 22. marta u Briselu to pitanje stavi kao tačka dnevnog reda i tražićemo da do tada EK i Srbija pronađu zajedničko prihvatljivo rešenje", rekao je Đelić.

Prošlog meseca je potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić je kazao da je "dobio nezvaničnu informaciju da oni smatraju da postoji kršenje SSP-a. I u evropskoj praksi nemojte misliti da se takve stvari nikada ne dešavaju".

"Ukoliko EU misli da postoje elementi povrede Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, stav Vlade Srbije je da će ti elementi biti promenjeni", kazao je tada Đelić.

Dragutinović: Ne kršimo direktive EU

Ministarstvo finansija je ocenilo ranije, u pismu Delegaciji Evropske unije u Srbiji, da različite akcize na domaće i uvozne naftne derivate nisu u suprotnosti sa direktivama EU i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Oni navode da direktiva EU ne zabranjuje uspostavljanje različitog iznosa akciza za različite tipove benzinskih i dizel goriva.

"Napominjemo da je višeakcizna politika na snazi u više zemalja EU (Austrija, Belgija, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Španija, Francuska i Švedska)", navodi se u pismu ministarke finansija Srbije Diana Dragutinović.

Ministarstvo je navelo i da izmene Zakona o akcizama ne ugrožavaju liberalizaciju tržišta naftnih derivata u Srbiji jer će svi distributeri plaćati isti iznos akciza za jednake tipove benzina, odnosno dizela.

"Doneta rešenja predviđaju postepeno usklađivanje iznosa sa Direktivom EU, jer je datom korekcijom akcizne politike razlika između akciznog opterećenja dizela i benzina smanjena, a što je u skladu sa politikom EU", navedeno je u pismu.

Gde je Srbija pogrešila?

I pored namere vlade da zaštiti domaću proizvodnju goriva dvojnim akcizama, mediji su pisali da to ipak predstavlja kršenje nekoliko članova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma. Pre svega, prekršen je član 22 Prelaznog sporazuma, odnosno član 37 SSP gde se navodi da će se i EU i Srbija uzdržavati od uvođenja svake mere ili prakse unutrašnje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane.

Prema članu 26 Prelaznog trgovinskog sporazuma, zaštitne mere mogu se uvoditi jedino ako to prouzrokuje ozbiljnu štetu domaćoj industriji sličnih ili direktno konkuretnih proizvoda ili poremećaje koji mogu da dovedu do ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije u nekoj oblasti privrede zemlje koja uvozi te proizvode. Čak i u takvim situacijama zaštitna mera morala bi da bude vremenski ograničena, a druga strana o tome obaveštena.

Takođe, u članu 28 Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija se obavezala da postepeno prilagodi sve državne monopole komercijalnog karaktera kako bi obezbedila da, do isteka tri godine od stupanja na snagu sporazuma, više ne postoji diskriminacija u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje.