Prosvetari: Mi rušimo državu?

Prosvetari od Vlade traže uvećanje plata za 24,5 odsto do kraja godine, što podrazumeva 20 milijardi dinara veća budžetska sredstva od predviđenih.

"Tražićemo od premijera da nam objasni kako mi to rušimo državu svojim zahtevima za bolji život i uslove rada. Pitamo se i o kakvoj političkoj pozadini štrajka on to govori", kaže predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji.

Prosvetni radnici danas nastavljaju štrajk, a biće ih više, ocenjuje Erdelji, upravo "Premijer je svojom izjavom da rušimo državu iziritirao prosvetne radnike, pa sada štrajkuju i oni koji su se raniji pribojavali. Nastavu su obustavile i neke škole u Vojvodini", rekao je Erdelji.

Obradović poziva na obustavu štrajka

Ministar prosvete Žarko Obradović pozvao je sve prosvetne radnike da prekinu štrajk i da se što pre uspostavi nesmetani proces obrazovanja.

Prema podacima Ministarstva prosvete, pristiglim od školskih uprava do 11 sati, od ukupno 1.804 škole, 1.326 skola radi sa punim radnim vremenom ili skraćenim časovima na 30 minuta, dok je 478 potpuno obistavilo rad.

Ministarstvo prosvete je ponovo pozvalo pojedine direktore i štrajkačke odbore da ne sprečavaju ulazak dece u školu, bez obzira na odluku o štrajku.

Ministarstvo je u saopštenju podsetilo da prema članu 44. Posebnog kolektivnog ugovora, pri organizovanju i sprovodjenju štrajka sindikat mora da vodi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih, što podrazumeva i ostvarivanje prava na obrazovanje, kao i da se štrajkom ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.

Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete spremni su za nastavak razgovora sa predstavnicima sindikata, prosvetni radnici dobiće povećanje
plata u skladu sa planiranim povećanjem plata u javnom sektoru, ističe se u saopštenju. U saopštenju je istaknuto da su zahtevi pojedinih sindikata za povećanje njihovih zarada za 24 odsto u odnosu na prethodnu godinu u ovom trenutku nerealni i da bi ispunjavanje svih zahteva dovelo do enormnog povećanja javne potrošnje, makroekonomske nestabilnosti i
rasta inflacije i da bi izazvalo haos u ekonomiji zemlje koji bi imao

"Nude nam isplatu jubilarnih nagrada i zaostalih otpremnina", kaže on i pita "kako mogu da nam nude nešto što nam po zakonu pripada i što su u obavezi da nam isplate. Dovedeni smo u ponižavajući položaj sa najnižim platama u regionu, a zahvaljujući izmenama prosvetnih zakona svakodnevno smo izloženi vređanjima i uvredama od strane đaka".

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Hadži Zdravko Kovač kaže da se, u stvari, traži da se izdvajanja za prosvetu vrate na nivo pre zamrzavanja plata, što praktično znači 0,5 odsto više iz bruto nacionalnog dohotka. Dodaje da bi najveći deo novca išao na poboljšanje uslova rada, a ne na plate zaposlenih. "Plate nisu povećavane dve godine, a poslednji protokol smo potpisali 2008. godine. Tada je prosečna plata u obrazovanju iznosila 500 evra, a sada je to oko 370 evra. Ukoliko gledamo po poskupljenju potrošačke korpe, zarada je prepolovljena", kaže Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti.

Osim povećanja plata, prosvetni radnici traže da ulaganja u obrazovanje budu veća i ističu da su uslovi u kojima rade isti kao pre dvadeset godina. Iz republičkog budžeta 97 odsto novca odlazi na isplatu plata zaposlenih u svim vidovima obrazovanja, dok je svega tri odsto namenjeno investicijama za sve.

Izdvajanja za obrazovanje kod nas su i do deset puta manja od onih u evropskim zemljama, gde 20- 30 odsto novca iz državne kase ide za obrazovanje.