Rovovska bitka za Korman polje

U toj zoni trebalo bi da se smeste fabrike italijanskih firmi koje proizvode delove za ugradnju u Fijatove automobile

Na jednoj strani našli su se meštani naselja Maršić i Korman, koji tvrde da je i davno eksproprisana zemlja na toj lokaciji u njihovom vlasništvu, a na drugoj predstavnici države koji ističu da je 35 hektara zemlje na Korman polju u državnom vlasništvu.

Bilo kako bilo, italijanski i domaći stručnjaci za geološko ispitivanje tla i geometarski premer zemljišta uspeli su, doduše uz asistenciju policije, da uđu na Korman polje. Nezadovoljni meštani poručili su da će radikalizovati proteste, ali i da će pravdu potražiti ne samo pred domaćim sudovima već i pred međunarodnim sudom u Strazburu. Iako su im nadležni u četvrtak pokazali dokument prema kojem je 35 hektara zemljišta koje je nekada bilo u vlasništvu Zastave preneto na državu, odnosno na kompaniju Fijat automobili Srbija, vođe pobune najavljivali su da su spremni i za „diverzije“, upozoravajući nadležne da će „graditi Skadar na Bojani“.

Da li će se situacija razvijati u tom pravcu koja podrazumeva i ozbiljne zakonske implikacije za učesnike eventualnih problematičnih akcija, ili će se Maršićanci i Kormanci primiriti i početi da se za svoja prava, ukoliko su im zaista ugrožena, bore sudskim putem, videćemo već narednih dana.

Teško je, ipak, shvatiti zašto se meštani, koji tvrde da nemaju ništa protiv dolaska inostranih investitora, tako grčevito bore za davno zaparložene oranice nadomak Kragujevca. Oni su uvereni da im parcele na toj lokaciji ne mogu biti oduzete na silu, već uz odgovarajuću nadoknadu koja treba da bude utvrđena u dogovoru sa nadležnim državnim organima.

To uverenje baziraju na prilično problematičnoj tvrdnji da je zemlja koja je krajem sedamdesetih prošlog veka eksproprisana za potrebe Zastave, a koju su oni ili njihovi stariji srodnici tada prodali, sada ponovo u njihovom vlasništvu. Neki od njih mahali su rešenjima o deeksproprijaciji čime je, navodno, deo ranije eksproprisanih parcela, devedesetih godina vraćeno u posed pređašnjih vlasnika.

Drugi su, pak, isticali da je postupak deeksproprijacije njihovih parcela još uvek u toku. Oni kojima su parcele vraćene kažu da ta zemlja nije uknjižena na njihovo ime, pošto u postupku deeksproprijacije Zastavi treba da vrate nadoknadu od 700 do 1.750 evra, što je znatno više od sume koju su oni od te fabrike dobijali krajem sedamdesetih, kad im je zemlja u Korman polju eksproprisana.

Maršićanci i Kormanci su do skora za parcele na toj lokaciji koje su do prošlogodišnje odluke Vlade Srbije o novoj eksproprijaciji još nekoliko desetina hektara zemlje, nesporno bile u njihovom vlasništvu, tražili čak 4.000 evra po aru, što je znatno više od 350 evra, koliko je iznosila državna ponuda.

Krajem prošle godine nisu prihvatili ni ponudu države o otkupu zemlje po ceni od 1.000 evra po aru, nakon čega je država poništila odluku o eksproprijaciji 30 hektara, odnosno 82 parcele u Korman polju, i o tome obavestila njihove vlasnike.

Vlasnici zemlje u Korman polju nisu odustali od cene od 4.000 evra po aru ni posle dobronamernih upozorenja da se radi o goloj močvarnoj ledini, praktično neupotrebljivoj za iole ozbiljniju poljoprivrednu proizvodnju i koja bi višu cenu od one koja im je prvobitno ponuđena mogla da ima tek nakon infrastrukturnog opremanja, tj. izgradnje trafostanice, gasovoda, vodovoda, kanalizacije, saobraćajnica, rasvete...

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović kaže da ne razume ponašanje meštana Maršića i Kormana koji sprečavaju početak pripremnih radova za gradnju pogona Fijatovih dobavljača u Korman polju. On poručuje da država neće odustati od Korman polja u kojem je, prema njegovim rečima, 37 hektara zemlje u vlasništvu Republike Srbije.

„Nema odustajanja od Korman polja. Država će pored onih 37 hektara koji su već u njenom vlasništvu, otkupiti još pet hektara na toj lokaciji“, ističe Stevanović, upozoravajući da taj posao mora što pre da bude završen jer preti opasnost da kooperanti Fijata odu u drugi grad.

I nadležni za privredu u kragujevačkoj gradskoj upravi upozoravaju da bi odlaganje rešavanja ovog problema moglo da ugrozi izgradnju industrijske zone na toj lokaciji, koja je prema ranijim planovima u prvoj fazi trebalo da se prostire na 67, a docnije i na više od 100 hektara.

„Svi rokovi za početak izgradnje fabrika Fijatovih dobavljača probijeni su i zato država bez odlaganja mora da uđe u svoj posed na Korman polju kako bi u martu mogla da počne gradnja obodne infrastrukture, a potom i izgradnja pogona Fijatovih kooperanata na tom prostoru“, ističu u gradskoj upravi.

Grad Kragujevac spreman je da italijanskim firmama koje planiraju proizvodnju delova za ugradnju u Fijatove automobile, ponudi i 10 hektara zemlje u selu Cvetojevac, koje se nalazi šest do sedam kilometara od fabričkog kruga FAS-a, kao i nekoliko desetina hektara u bivšoj vojnoj kasarni u naselju Grošnica (za ovu lokaciju potrebna saglasnost Ministarstva odbrane).

Država i grad nedavno su najavljivali da bi zbog protivljenja vlasnika parcela na Korman polju lokacije za gradnju pogona Fijatovih kooperanata mogle da budu obezbeđene na 150 hektara zemlje u bivšoj vojnoj kasarni u naselju Divostin.

Od toga se, međutim, odustalo, najverovatnije zato što je to rešenje zahtevalo brzu i nimalo jeftinu izgradnju severne obilaznice oko Kragujevca, i to u situaciji kad je završetak gradnje auto-puta od centra Šumadije do Koridora 10 prioritet.