Evro danas već na pragu 107 dinara

Dinar će danas prema evru oslabiti za oko 26 para, odnosno 0,25 odsto, pošto je jučerašnji kurs bio 106,7205 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

NBS juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu a od početka godine prodala je preko dve milijarde evra da ublaži prevelike dnevne oscilacije kursa i omogući nesmetano funkcionisanje tržišta.

Rast inflacije i pad vrednosti dinara osiromašili su građane, ali su dobro došli državi da veštački poveća BDP, pa samim tim i nominalni iznos deficita u budžetu, i tako nađe dodatni novac za rebalans. Ipak, ekonomisti upozoravaju da se država opasno igra vatrom i da postoji realna mogućnost da izgubi kontrolu i nad inflacijom i nad kursom. Niko se, zasad, još ne usuđuje da tvrdi da je rast inflacije preko zacrtane granice izazvan namenski, ali se svi slažu da je Vlada odlučila da taj rast iskoristi i nominalno poveća deficit, iako on u procentima BDP-a ostaje isti (na primer, da sve bude jasnije, dva odsto od 100 je dva, a dva odsto od 120 je 2,4)

"Veća inflacija podigla je vrednost BDP-a i samim tim i poreske prihode. Time je omogućeno državi da deficit bude povećan sa planiranih 3,5 odsto BDP-a na faktičkih 4,8 procenata. Tako je rebalans budžeta izveden zahvaljujući inflaciji", ističe ekonomista Goran Nikolić i objašnjava:

"Država nije namenski to uradila, niti je to neko drugi planirao. Jednostavno, inflacija se otrgla kontroli zbog rasta cena hrane i kada su to shvatili neko u Vladi se dosetio da, ako je već tako, bar napravi rebalans budžeta tako da se niko ne ljuti. Nije bio umišljaj, jednostavno se tako desilo i svim ministarstvima je dobro došlo", navodi Nikolić.

Ekonomista Miodrag Zec upozorava međutim da ćemo ukoliko država ubrzo ne bude reagovala na rast inflacije doživeti još opasniju stagflaciju, odnosno stanje privrede koje karakteriše opšti skok cena uz pad proizvodnje. "Država mora što pre da reši problem sa inflacijom. Vrlo brzo će biti još gore. Visoka je nelikvidnost, a visoka je i inflacija i sledeća faza nam je stagflacija", upozorava Zec.

Zec ističe da je rastuća inflacija pokazatelj dubokih problema zemlje. "Ovako rastuća inflacija, kao što je naša, pokazatelj je da nešto duboko nije u redu sa ekonomskim sistemom. Inflacija znači postojanje bolesti u jednom organizmu i to je kao da se ne leči temperatura", ističe Zec.

On dodaje da "imamo već ranija iskustva sa inflacijom i znamo da to nije nimalo jednostavno. Guverner je po zakonu obavezan da čuva vrednost nacionalnog novca i štednih uloga. Možda Dejan Šoškić to tako ne doživljava, ali to je činjenica. Možemo da zažmurimo i da se ponašamo kao da to nije ništa strašno, kao što on kaže, ali nije tako". I ekonomista Ljubomir Madžar ističe da je inflacija opasna stvar koja bi trebalo sve da nas plaši. "Inflacija jeste donekle olakšala poziciju države, i to zato što je s jedne strane obezvredila neke obaveze koje država iz budžeta mora da izmiri, jer je u pitanju isti nominalni iznos, ali realno manji, dok su prihodi veći. Ipak, to što država na taj način ućari nije dovoljno da bi se kompenzovala opšta šteta", smatra Madžar.

On iznosi i jasno upozorenje da je "inflacija već došla dotle da ne može da se obuzda, jer smo mi desetak godina živeli iznad svojih realnih mogućnosti. To je moglo dok je bilo dodatnih priliva od privatizacije ili direktnih stranih investicija, ali sada su došla vremena da je tog novca mnogo manje i u velikom smo problemu sa kojim država očigledno ne može da izađe na kraj".

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je "kod nas velika šteta što ne postoji svest o tome da je inflacija štetna. Novi guverner tek što je izabran govori kako inflacija nije smak sveta, a jedini njegov zadatak je u stvari da ne bude inflacije. Ovde u stvari država preko inflacije građanima uzima novac da pokrije svoje veće rashode".