U Srbiji manje siromaha nego u EU?

Ipak, koga u Srbiji proglase siromašnim u njegov socijalni status ne treba sumnjati. Broj građana koji žive u krajnjoj nemaštini za pola godine dramatično porastao.

Ma koliko rigorozni kriterijumi bili, broj najugroženijih sugrađana samo se u prvoj polovini godine povećao za čak 100.000. Oni su apsolutno siromašni i na raspolaganju imaju najviše 8.327 dinara mesečno.

Kada bi granica koja odvaja one koji nemaju dovoljno za puko preživaljavnje bila iole realnija, i broj ljudi kojima je pomoć neophodna bio bi neuporedivo veći. Naša realnost je, međutim, da novca za pomoć nema dovoljno ni za dokazano siromašne. Poslednji podaci Ministarstva za rad i socijalnu politiku pokazuju da su materijalno obezbeđenje primile 54.463 porodice, što je ukupno 142.202 ljudi. Minimalna pomoć nije stigla do najmanje 500.000 građana koji ispunjavaju i ovako stroge cenzuse siromaštva.

A tako je zbog toga što pravo na pomoć ima jednočlano domaćinstvo koje mesečno prima najviše 5.649 dinara - 2.678 dinara manje od zvanično utvrđene apsolutne linije siromaštva. Granica za porodice od pet i više članova je - 10.870 dinara mesečno.

"Ova socijalna politika cilja najsiromašniji deo stanovništva. Cenzusi su pravljeni prema tome koliko može da se izdvoji za socijalnu pomoć", objašnjava Ljubomir Pejaković, savetnik ministra za rad i socijalnu politiku.

On dodaje da bi novi zakon o socijalnoj pomoći trebalo da se usvoji do kraja godine. On će predvideti veće iznose i drugačije će tretirati porodice sa pet i više članova. Vodiće računa i o broju dece u domaćinstvu. Kada se to promeni, imaćemo veći broj korisnika za oko 60 odsto, a izdvajanja će biti veća za 80 odsto.

Nije teško zaključiti da bi se broj uvećao i sada. Dovoljno je samo, a deluje prilično logično, cenzus izjednačiti sa iznosom koji znači apsolutno siromaštvo.

"Kada imamo pun domet pomoći, prima je oko 68.000 porodica. Porodicama koje imaju radno sposobne članove, međutim, pomoć se obustavlja tokom tri meseca godišnje. To se najčešće radi u letnjem periodu, kada traju poljoprivredni radovi. Zato podaci iz tih meseci nisu prava slika. Novi zakon će promeniti i taj odnos. Ako je polovina članova domaćinstva radno sposobna sada gube pomoć tri meseca, a ubuduće neće. Radno sposobnim se neće smatrati studenti ili oni koji vode računa o invalidnoj osobi", dodaje Pejaković. Prošle godine je prvi put posle godina laganog smanjivanja siromaštva broj građana ispod linije nemaštine počeo ponovo da raste. U 2009. je siromašnih bilo 60.000 više, a samo u prvih šest meseci ove godine čak 100.000 više. Stopa se vratila na nivo iz 2006. godine.

"Od 2001. godine smo imali rast bruto društvenog proizvoda, privreda je jačala i rasla je stabilnost. To je delovalo i na siromašne. Tako smo sa 14 odsto spali na 6,1 odsto siromašnih u 2008. godini", kaže Snežana Stojanović-Perišić, predsednik skupštinskog odbora za smanjenje siromaštva.

Ona navodi da je "svetska ekonomska kriza pogoršala stanje. Raste broj nezaposlenih, što direktno utiče na broj siromašnih. S druge strane, manje je sredstava u budžetu kojima može da se interveniše. Nadamo se da će od sledeće godine situacija biti bolja. Biće, recimo, bolja usmerenost sredstava. Slovenija je primer za to. Dečiji dodatak nije isti za sve, već je za one najsiromašnije višestruko veći".

Najveći rast siromaštva beleži se među porodicama sa pet i više članova. Tokom 2008. godine ispod apsolutne granice siromaštva živelo je 10 odsto tih porodica, a u 2009. čak 14,2 odsto.