Vodovod nije za privatizaciju

Beograd -- Država ne bi trebalo većinski da privatizuje vodovode u Srbiji jer je to u državnom i javnom interesu.

Nacrt Strategije restrukturiranja komunalnih preduzeca u Srbiji predviđa da se u Srbiji privatizuju samo specijalizovani vodovodi, kaže sekretar Udruženja za komunalnu delatnost PKS Branimir Ljumović.

"Specijalizovani vodovodi nemaju druge delatnosti u svom sastavu, nego se bave isključivo proizvodnjom, kanalisanjem i prečišćavanjem vode i svega ih je nekoliko takvih u Srbiji. Reč je o Subotičkom, Beogradskom, Niškom, Novosadskom vodovodu...", naveo je Ljumović.

On je dodao da ovo Udruženje nije protiv privatizacije vodovoda, već za stvaranje državnog i privatnog partnerstva, ali kroz mogućnost da država zadrži kontrolu i nadzor nad tim velikim infrastrukturnim sistemima.

Ljumović kaže da je Srbija je na vrhu liste zemalja u potrošnji vode po glavi stanovnika. Međutim, više od 87 odsto naše teritorije nema bilo kakav tretman otpadnih voda, koje se čak i bez mehaničke prerade ulivaju u bogate vodotokove.

Po evropskim standardima i kriterijumima, svako mesto sa više od 15.000 stanovnika, mora da ima organizovanu preradu otpadnih voda, a mi imamo 850 takvih naselja.

Prema njegovim rečima, više od 75 odsto opština nema ni plan konkretnih aktivnosti za prečišćavanje otpadnih voda a procena stručnjaka iz Agencije za zaštitu životne sredine je da bi samo za izgradnju tih postrojenja bilo potrebno više od 700 miliona evra.

On je naveo da je potrebno da se kroz Zakon o komunalnoj delatnosti definiše jasno ko je vlasnik delatnosti, čime bi se omogućilo da se privatnim firmama ustupa obavljanje delatnosti, ali da vlasnik delatnosti ostane i dalje lokalna ili republička vlast, što je najlogičnije rešenje.

Pre nego što se krene sa restrukturiranjem vodovoda, ali drugih komunalnih preduzeća, potrebno je da se napravi katastar nepokretnosti javnih komunalnih preduzeća gde će biti tačno pobrojana imovina tih firmi, tvrdi Ljumović.

"Beogradski vodovod pokriva 60 odsto infrastrtukture. Tu ne spadaju samo fabrike vode, već i mreža za obezbeđivanje i dodstavljanje vode i kanalizaciona mreža", podsetio je on i ukazao da postoje loši primeri privatizacije vodovoda navodeći primer Budimpešte koja je prodala svoj vodovod da bi ga kasnije otkupila po daleko većoj ceni.

On je naglasio da cene u komunalnim delatnostima jesu depresirane, i da to onemogućava te firme da više ulažu u svoje objekte, ali i naglasio da da bi se kroz sistemsku politiku postepenog podizanja cene, popravile stvari i u tom segmentu.

"Cena naše vode je 40 evro centi po kubiku, a primera radi u Beču kubik vode košta 3,5 evra. Oko 1.000 litara prerađene vode kod nas košta koliko i jedan litar mineralne vode "Knjaz Miloš", naveo je on.

Stragetija o restrukturiranju preduzeća predviđa privatizaciju samo onih preduzeća gde može da se obezbedi zagarantovani profit, tvrdi Ljumović.

Sekretar ovog udruženja naglašava i da je potrebno da se sprovede javna rasprava o Strategiji restrukturiranja komunalnih preduzeća u Srbiji i da je neophodno da se ona uskladi sa Zakonom o komunalnoj delatnosti čije je usvajanje u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.