Jelašić: Bazna inflacija 4,5 odsto

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da će najavljeno poskupljenje hleba, struje i jestivog ulja uticati na rast bazne inflacije u prvoj polovini 2008. godine i ocenio da bazna inflacija do kraja ove godine najverovatnije neće preći 4,5 odsto.

Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da očekuje usporavanje i bazne i ukupne inflacije do kraja godine i napomenuo da su smanjena i inflatorna očekivanja, što znači da su instrumenti monetarne politike centralne banke uspešno delovali.

Cilj za baznu inflaciju u 2007. godini je ostvaren, jer je bilo planirano da ona ne predje okvir izmedju četiri i osam odsto, a za sledeću godinu planirano je da rast cena pod kontrolom države (bazna inflacija) bude izmedju tri i šest odsto.

Kada je reč o cenama na malo, medjugodišnji rast je iznosio 8,5 odsto, a od toga su cene pod administrativnom kontrolom zabeležile porast od 5,7 odsto, naveo je Jelašić.

Jedan od razloga rasta ukupne inflacije je poskupljenje poljoprivrednih proizvoda kao posledica sušne godine, podsetio je guverner NBS i istakao da je rast cena bezalkoholnih pića od 11,5 odsto u Srbiji u avgustu i septembru najviši u regionu, a da je u Bugarskoj bio 9,6 odsto, Hrvatskoj 4,2 odsto i Rumuniji 3,7 odsto.

Jelašić je izjavio da će monetarna politika i dalje biti restriktivna, zbog čega će dinar jačati u odnosu na evro, i neće moći da se postepeno smanjuje obavezna rezerva na bankarske depozite.

"Restriktivnost monetarne politike uslovljena je fiskalnom politikom", objasnio je on i dodao da je za ostvarivanje makroekonomske stabilnosti ključno da se vlada u 2008. godini pridržava planiranog obima javne potrošnje.

NBS od 9. maja ove godine nije intervenisala na Medjubankarskom deviznom tržištu, što znači da je kretanje kursa odredjivalo samo tržište, a centralna banka je na kretanje kursa uticala samo indirektno promenom referentne kamatne stope, rekao je on.

Iako je u drugoj polovini godine dinar u konstantnoj apresijaciji prema evru, to se nije odrazilo na rast izvoza, ocenio je Jelašić i ukazao da je spoljnotrgovinski deficit stabilizovan na oko 550 miliona evra mesečno, ali da je učešće izvoza u brutodomaćem proizvodu od 22 odsto, nezadovoljavajuće nisko.