Aerodrom ZG dobija novi terminal

Postavljanjem table, instalacijom gradilišta i dolaskom prve mehanizacije počeli su pripremni građevinski radovi za početak gradnje novog putničkog terminala Međunarodne zračne luke Zagreb.

Kako je rečeno na konferenciji za medije na zagrebačkom aerodromu, građevinski radovi počeće nakon zime, odnosno na proleće iduće godine, kada će sbiti postavljen i kamen temeljac.

Novi putnički terminal nalaziće se pored postojećeg terminala, malo iza tzv. vojnog poligona, u dizajn i izgradnju novog terminala biće uloženo 243 miliona evra, dok celokupna investicija iznosi 331 milion evra. Ostalih 88 miliona evra odnosi se na održavanje aerodroma za 30 godina izdate koncesije.

S obzirom na zimu neki veći radovi ne mogu ni da počnu pre proleća, ali će se zato do tada obaviti sve što je potrebno za izgradnju koja bi trebalo da traje 36 meseci odnosno do Božića 2016, kada bi novi terminal trebalo da bude otvoren, rekao je direktor za region Južne i Centralne Evrope francuske kompanije članice konzorcijuma za igradnju zagebačkog aerodroma Buik Batimon Internasionel (BBI) Viktor Stefanesku.

On je naglasio i da će za sve što mogu da nađu u Hrvatskoj angažovati hrvatska preduzeća, njih 30-ak, za šta su tenderi već raspisani. Biće angažovano ukupno oko 1.000 radnika, a glavni izazov u svemu je, prema oceni Stefaneskua, realiziracija projekta na vreme.

Rekao je i da uprkos zahtevnosti projekta, koji će biti 'top' po standardima gradnje i modernizacije, veruje da će to i uspeti, kao i da će realizovati talasasti krov na novom terminalu za koji građevinski stručnjaci kažu da je jako teško izvodljiv. Ipak, rukovodilac projekta Robert Popielarski iz BBI-a ima iskustva sa sličnim krovom u Budimpešti.

Iako je u prvobitno nagrađenom i odabranom arhitektonskom rešenju za novi terminal, koji su izradili akademici Velimir Neidhardt i Branko Kincl, koji su i prisustvovali konferenciji za medije, bilo predviđeno 11 do 12 tzv. avio mostova, biće ih osam, od čega šest za međunarodni, a dva za domaći saobraćaj, što je Stefanesku objasnio dovoljnim za prihvat oko 3,5 miliona putnika, koliko bi trebalo da ih bude 2016. kada se završi prva faza izgradnje.

U kasnijim fazama to se može i proširiti i tada se računa na pet miliona putnika, što je potvrdio i direktor nove kompanije (koncesionara) MZLZ Gonzalve de Cordo. On je istakao da se već iduće godine očekuje porast broja putnika za oko 8 posto, a da će se ova godina završiti s padom broja putnika od gotovo 2 posto u odnosu na prošlu, odnosno s njih nešto malo iznad 2,2 miliona.

Za Joška Mikulića, direktora Viadukta, kompanije-članice i deoničara konzorcijuma, koja će i izvoditi najveći deo građevinskih radova, najveći izazov u izgradnji je kanalizacijski i sistem odvoda svih voda sa celog aerodroma, posebno piste, koji će biti građen po svim standardima EU i u saradnji s Hrvatskim vodama, a za čije će potrebe u zemlju na pet do šest metara dubine postaviti 40 kilometara cevovoda.

Celi posao će Viaduktu u iduće tri godine omogućiti punu zaposlenost njegovih radnika, kao i reference, a kao zanimljivost Mikulić je naveo da će se većina radova, kada izgradnja počne, odvijati noću zbog sigurnosti putnika i saobraćaja.