Odgovorna fiskalna politika Srbije

Predstavnici MMF-a, premijer Mirko Cvetković i ministarka finansija Diana Dragutinović složili su se da je od izuzetne važnosti što skorije donošenje Zakona o fiskalnoj odgovornosti.

Dobro poznati pregovarači jutros su ponovo seli za crveni sto Narodne banke Srbije.

Sa jedne strane delegacija MMFa koju predvodi Albert Jeger a sa druge potredsednici vlade Dinkić, Đelić i Krkobabić, ministarka Dragutinović, novi guverner Dejan Šoškić i novi predsednik saveta Narodne banke Srbije Boško Živković.

Učesnici sastanka za sada ne žele da pričaju o detaljima, a jedino što su mogli da nam kažu jeste da su jutros otvorena sva relevantna pitanja o kojima će se razgovarati do 31. avgusta a koja su već poznata javnosti.

To je pre svega zakon o fiskalnoj odgovornosti i nivo do kog država može da se zadužuje. Prema mišljenju profesora ekonomije Nebojše Savića MMF će upravo brojke najviše zanimati.

„Ono na čemu će MMF sigurno insistirati je presek kroz stanje u fiskalnom delu našeg sistema što znači koliko su ostvareni prihodi koje država ubira po osnovu poreza i ostalih davanja, i sa druge strane kako su ta sredstva trošena i u kojoj meri je ostvaren minus. Mi znamo da je prošli put MMF prihvatio blago povećanje deficita odnosno blago povećanje rashoda u odnosu na ostvarene prihode. Srbija sada mora da položi račune i demonstrira MMFu gde se sada nalazimo", kaže Savić.

Narednih devet dana, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda razgovaraće sa svim predstavnicima srpskih vlasti, a u njihov raspored, u petak, upisan je i sastanak sa predstavnicima sindikata.

Iako je iz vlade ranije poručeno da izmene zakona o penzijama neće biti tema ovih pregovora sa MMFom jer je taj zakon upućen skuptšini, sindikati kažu da će upravo penziona reforma biti tema razgovara.

Slavica Savić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da će međuanrodnim finansijskim stručanjacima preneti svoje zamerke.

"Delegaciji MMFa rećićemo i insistirati da pre svega prosečna penzija ne može biti niža od 60 posto prosečne zarade, da minimalna penzija ne može biti niža od 25 posto od prosečne zarade, da opšti bod treba da se usklađuje sa zaradama dva puta godišnje, a ne na način na koji se usklađuju penzije. Takođe insistiramo na tome da zakon ne može da se odnosi na one koji su trenutno na tržištu rada i da zapravo mora da posotji neko prelazno rešenje jer su po starom zakonu otišli na biro. Zatim kod beneficiranog radnog staža tražićemo da svi oni koji ispunjavaju 40 godina staža treba da idu u penziju, a ne da čekaju da ispune potrebne godine života. Ono što je najbitnije kakav god zakon bude bio usvojen, ako država ne bude radila svoj posao, odnosno poreska uprava ne bude kontrolisala uplatu doprinosa, od zakona ništa neće biti“, tvrdi Savić.

Nije poznato da li je već na prvom sastanku sa MMFom ministar Dinkić, kao temu o kojoj treba pričati izneo svoj više puta istican predlog o povećanju plata i penzija kako bi se kroz potrošnju povećala privredna aktivnost zemlje.

Profesor Nebojša Savić ne isključuje mogućnost da MMF ponovo pristane na dodatno povećanje minusa u srpskom budžetu, ali ne zbog plata i penzija.

„Mislim da bi MMF prihvatio povećanje rashoda i to je sada ono što se može smatrati dobrim, ali sada pod uslovom ako ti rashodi budu usmereni na investicije - drugim rečima, ukoliko država bude razvijala potpuno zapostavljenu infrastrukturu u zemlji, ukoliko bude ulagala u one stvari koje obezbeđuju rast, razvoj i prosperitet stanovništva na dugi rok. Fond neće prihvatiti povećanje rashoda koje se odnosi na tekuću potrošnju. Sada je na našim političkim elitama i vlasti da fondu demonstrira spremnost da povećanje deficita, što rade sve zemlje u svetu, usmeri upravo u razvoj a ne u tekuću potrošnju“, ocenjuje Savić.

Predstavnici MMF su pre sat vremena počeli razgvore sa premijerom Cvetkovićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović. MMF u Beogradu ostaje do 31. avgusta i s obzirom na dosadašnju praksu treba očekivati da o rezultatima pregovora govore poslednjeg dana na zajedničkoj konferneciji za novinare.