Bilion evra spasava evrozonu?

OECD, koja okuplja industrijski najrazvijenije zemlje sveta, je predstavila listu mera koje zona evra treba da preduzme "ukoliko želi da izbegne slom evra", prenela je novinska agencija Rojters.

Te mere uključuju osiguranje da banke imaju dovoljno novca da bi mogle da prebrode nedaće, primoravanje privatnih vlasnika grčkih obveznica da preuzmu najmanje 50 odsto gubitaka po tom vlasništvu i povećanje obima fonda za spasavanje čiji će kapacitet biti 500 milijardi evra kada stupi na snagu.

U dokumentu OECD su takođe precizirani načini na koje bi taj fond mogao da pribavlja novac i ukazano da privatni investitori verovatno neće u njega ulagati svoja sredstva. Sa druge strane, zvaničnik MMF-a Naojuki Šinohara je ukazujući na očekivanja da će doprinos tih zemalja MMF-u biti uvećan, rekao da zemlje u razvoju shvataju potrebu Međunarodnog monetarnog fonda da ojača svoju poziciju u vreme kada dužnička kriza u evrozoni preti globalnoj ekonomiji.

"Trenutno vodimo razgovore sa više zemalja da bismo videli koliko njih je spremno da doprinese, a ako jesu, na koji način", poručio je Šinohara, a preneo Rojters. MMF traži načine da udvostruči svoj fond, tako što će obezbediti nova sredstva u iznosu od 600 milijardi dolara, da bi pomogao zemljama da se izbore sa posledicama evropske finansijske krize, međutim, taj plan bi mogao da naiđe na protivljenje SAD i drugih zemalja.

Kina i druge zemlje koje nisu članice evropske monetarne unije žele da evrozona obezbedi dodatna sredstva za MMF pre nego što one učine isto.

Međutim, premijer Kine Ven Điabao juče je izjavio da druga po veličini privreda na svetu razmatra ideju većeg doprinosa evropskim fodovima za spas, koji imaju za cilj rešavanje krize.

Šinohara je ukazao da razume da Japan, koji je važan partner MMF-a, takođe razmatra opcije za jačanje fondova, budući da je izvoz te zemlje pogođen globalnim usporavanjem do kog je došlo zbog dužničke krize u zoni evra.

On je ponovio stav MMF-a da Japan treba da radi na dugoročnoj održivosti svojih javnih finansija, kao i da utrostruči porez na promet na 15 odsto, umesto da ga udvostruči, da bi javni dug tokom tekuće decenije počeo da se smanjuje.