Jonsen: Rizična ulaganja u Srbiju

On kao prepreke navodi visok rizik ulaganja, nepostojanje doslednosti u poreskoj politici, a veoma je važno i pitanje položaja radnika.

"Od kada sam na čelu Saveta stranih investitora, često čujem ljude kako pričaju o radničkim pravima i kompleksnosti situacije, koja ih brine. Zbog toga stvari moraju da se pojednostave, a to je na sindikatima i nadležnim ministarstvima", rekao je Jonsen.

"Svi se slažu da ljudska prava moraju da budu zaštićena i moraju postojati fer pravila ponašanja prema radnicima, ali je osnovno da se stvari ne iskomplikuju, već da se učine razumljivim", dodao je on.

Međutim, prema njegovim rečima, postoji granica da se nešto uradi "ako nisi deo sistema koji menja zakone i upravlja pravosudnim sistemom". "Kompanija kao sto je Telenor nekad može da poboljša situaciju obraćanjem vlastima i pokušajem da se stvari razreše, ali u mnogim situacijama ćemo odustati od problema, ali i od investiranja", upozorio je on.

Govoreći o stranim investicijama, Jonsen kaže da su „ljudi generalno nervozni, ne samo zbog Srbije, nervozni su zbog evra, Grčke, Portugala, Španije, Italije, Islanda. Pola Evrope je nervozno zbog svojih finansija. Generalno je problem, u situacijama poput ove sadašnje, da se neko ko već nije prisutan na nekom tržištu odlučuje da u ovoj godini uđe na novo tržište. Kompanije su obazrivije u odlukama o ulaganju u ovom periodu i ne odlučuju se za rizična investiranja“.

„Odluka da se dođe u Srbiju kao investitor još je teža. Prvo, Srbija nije u Evropskoj uniji i tretira se kao zemlja sa većim rizikom za ulaganja, a tržište je još u tranziciji. Rizik za investiranje je veći, pa je i cena kapitala za investiranje u Srbiji veća. Ali, naravno, sve je pitanje odluke kompanije. Fijat se, recimo, odlučio da investira u Srbiji u veoma kritičnom periodu za automobilsku industriju“, objašnjava on.

I dalje čekamo na ukidanje poreza

Jonsen se kao izvršni direktor kompanije Telenor osvrnuo i na poslovanje te telekomunikacione kompanije na tržištu Srbije u ovoj godini.

"Očekujem težu prvu polovinu godine nego što je bila prošla. Vidimo neke znakove stabilnosti, ali ne vidimo rast. Cenovni pritisak je visok. Nadamo se da će Vlada, u skladu sa razgovorima, koje smo vodili, ukinuti porez na upotrebu mobilnog telefona od deset odsto krajem prvog kvartala", kazao je on.

Prema njegovim rečima, podizanje poreza se odrazilo na investicije te kompanije u prošloj godini pa su tako ulaganja bila manja zbog tog poreza.

"Ne očekujem naročit rast ove godine i mislim da će u osnovi ova godina biti slična prethodnoj. Vidim da ljudi očekuju privredni rast od 1,5 ili dva odsto. Taj procenat je dovoljan da se privreda stabilizuje, ali ne i da se otpušteni ljudi vrate na posao", smatra Jonsen.