Danski losos sa Zlatibora

Iako se ne uzgaja niti mnogo prodaje u Srbiji, mešovita srpsko-danska kompanija Barbe Seafood rešila je da ovde organizuje dimljenje i preradu lososa, a planira i novu investiciju vrednu čak 7 miliona evra. Suvlasnik kompanije Miloš Blažić veruje da će uskoro biti još domaćih prerađivača ove vrste ribe, čiji prosečan primerak odgajan u Norveškoj vredi više nego barel norveške nafte, kao i da bi promocija ribarstva u Srbiji uticala i na zdravije navike u ishrani.

Magazin Biznis i finansije
Podeli
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

Danas, kada je globalno tržište sirovina u padu i kada se proizvođači nafte, čelika ili bakra hvataju za glavu, ipak postoji roba kojoj uporno raste tražnja, a sa njom i cena: losos! Jedna riba prosečne težine odgajena u Norveškoj trenutno vredi više nego barel norveške nafte, i to je situacija u kojoj uživaju uzgajivači ali i prerađivači lososa. Među njima je i mešovita srpsko-danska firma Barbe Seafood, u čijem pogonu u Požegi se trenutno dimi i prerađuje losos dopremljen iz Norveške i Čilea, da bi kasnije, kao gotov proizvod, krenuo nazad ka kupcima u nordijskim zemljama, ali i u Italiji, Francuskoj i Austriji, a sve više i ka tržištima Turske i Rusije.

"Tražnja za lososom je ogromna, i u proseku raste za po 5% godišnje u Evropskoj uniji, a 7% na svetskom nivou. U isto vreme, cena mu je visoka, čak i kao sirovini, tako da nije od presudne važnosti gde će se organizovati prerada, niti koliki su troškovi transporta, jer su kupci spremni da plate za kvalitet“, objašnjava partner i suvlasnik Barbe Seafood, Miloš Blažić. To su, kaže, ključni razlozi zašto je posao sa lososom isplativ u zemlji koja nije proizvođač sirovine, niti može da ponudi ozbiljno tržište za plasman gotove robe, ali zato ima dobar geografski položaj i povoljnu cenu radne snage.

Kada je reč o lososu, prilike na svetskom tržištu su iznenađujuće pozitivne, i to od 2014. kada se, paradoksalno, proizvodnja u Norveškoj našla u problemima zbog pojave parazita u uzgajalištima. To je prouzrokovalo pad obima proizvodnje i poguralo cenu lososa na gore, dok je tražnja na svim tržištima ostala visoka sa trendom daljeg rasta. Norveškim izvoznicima dodatno je išlo na ruku slabljenje domaće valute (krune), kao i to što su se konzumenti iz Evropske unije već navikli da kupuju losos koji se u ogromnim količinama pojavio na njihovim tržištima nakon uvođenja sankcija velikom uvozniku - Rusiji. U isto vreme, druga proizvođačka velesila,Čile, suočila se sa padom profitabilnosti sopstvenih uzgajališta zbog preterane proizvodnje, kao i rasta troškova poslovanja.

Riblja birokratija

Zahvaljujući pozitivnim globalnim trendovima i domaćim firmama se pruža prilika da iskoriste svojevrsni bum na tržištu lososa, a Miloš Blažić je uveren da će tako i biti. Sagovornik magazina je diplomirani veterinar koji priprema doktorsku disertaciju iz oblasti tehnologije prerade pastrmke i lososa, a znanje i iskustvo sticao je kroz organizovanje proizvodnje u dve danske, jednoj letonskoj i jednoj domaćoj fabrici za preradu ribe - Natural fish, gde je i upoznao danskog partnera u kompaniji, Brajana Tigesena. Pre nešto više od godinu i po dana, dok su razmišljali kako da pokrenu projekat u Srbiji, saznali su za fabriku u Požegi, koja se ne koristi a za sada odgovara njihovim potrebama.

"Šteta što nema veće kapacitete. Pravljena je za preradu pastrmke od 250 grama, a mi radimo sa ribom koja je i dvadeset puta teža. Odgovara nam, ipak, kao ’probni’ pogon, za koji smo kompletnu opremu nabavili i uvezli iz Danske, kaže Blažić.

Barbe Seafood u Požegi prerađuje i dimi losos pastrmku i lososa, trenutno zapošljava 40 radnika a naš sagovornik najavljuje da bi u najkraćem roku trebalo da im se pridruži barem još dvadesetoro kolega koji su na obuci, kao i da će fabrika uskoro dostići punu uposlenost kapaciteta sa oko 80 radnika u tri smene. Pogon može da preradi oko 160 tona sirovog lososa, odnosno da za krajnje kupce proizvede 100 tona dimljenog lososa mesečno.

S obzirom na interesovanje i tražnju kupaca, već planira proširenje proizvodnje, i to u formi greenfield investicije.

"Planiramo da 2017. pokrenemo projekat vredan oko 7 miliona evra, koji podrazumeva izgradnju fabrike veličine 5 000 kvadratnih metara, kapaciteta prerade 400 do 500 tona mesečno, i koja bi zapošljavala oko 300 radnika. Već proveravamo određene lokacije u Srbiji, i nadamo se da ćemo naići na podršku države i lokalnih samouprava, pošto Barbe Seafood već ima ponude da novi pogon otvori u Bugarskoj ili Belorusiji", kaže Blažić.

Sirovina dolazi uglavnom iz Norveške, Čilea, Kanade i Škotske, zemalja koje su najveći proizvođači lososa. On se uzgaja na "morskim farmama" ili izlovljava (u radnjama i tanjirima je daleko prisutniji "gajeni" nego divlji losos). Za razliku od svoje bliske rođake pastrmke, losos ne može da se gaji u Srbiji, pošto živi u hladnoj morskoj vodi. Ipak, uživa određenu „zaštitu“ i kod nas.

"Sistem uvoznih dozvola uspostavljen je kako bi se zaštitili domaći proizvođači ribe, što je u redu. Ali, iako se losos ne proizvodi u Srbiji, nama je, takođe, neophodna uvozna dozvola na koju se prilično čeka“, upozorava Blažić na nelogičnost domaćeg sistema. "Pravni okvir za rad u ovom sektoru nije jednostavan, i zato smo zahvalni koleginicama i kolegama iz republičke Uprave za veterinu na tome što su nam svojim tumačenjima pomogli da propise pravilno primenimo u praksi, i tako nam olakšali poslovanje."

U isto vreme, veruje da bi domaći proizvođači pastrmke mogli puno da nauče od kolega iz Danske i Norveške, a pogotovo kada je reč o kontroli kvaliteta, sledljivosti proizvoda i upotrebi moderne tehnologije za preradu.

„Norvežani su, verovatno, najdalje otišli u promociji lososa kao njihovog nacionalnog brenda. Bilo bi veoma korisno da se organizuju obuke ili radionice u kojima bi, zajedno sa domaćim, učestvovali norveški ili danski uzagajivači, da se prenese znanje i predstave prilike za razvoj posla u ribarstvu. Kada se prati potražnja na evropskom tržištu, vidi se da je ona značajna, da stabilno raste i da je tržište gladno kvalitetne ribe".

Losos mi, draga, ispeci

Samo Norveška je tokom januara u Evropsku uniju izvezla 56.000 tona lososa, dok je prema istoku kontinenta otišlo 2.400 tona, a najviše u Ukrajinu, Belorusiju i Tursku. Do Srbije stigne zanemarljivo malo, što i nije iznenađujuće s obzirom da se naša zemlja ističe čak i u regionu po niskom učešću ribe u ishrani, a pogotovo skupe, kakav je losos.

Ipsosovo Brandpuls istraživanje iz 2013. potvrdilo je da se riba u Srbiji na trpezi pojavi najčešće ako je post, slava ili praznik, dok humoristički sajt Vukajlija podseća da smo, zapravo, rekorderi kada je reč o konzumiranju ribe, ali samo na jedan dan, Svetog Nikolu. Nešto dublja analiza navika kupaca koju je Ipsos uradio pokazala je, ipak, da se navike sporo ali sigurno menjaju, između ostalog i zbog sve bogatije ponude sveže, smrznute ili panirane ribe u maloprodaji. Riba se na prosečnoj domaćoj trpezi nađe jednom u 10 do 15 dana, a kao ključni razlozi za takav izbor kupaca navode se visoka cena u odnosu na kupovnu moć, drugačije navike u ishrani, ali i neinformisanost o značaju rečne i morske ribe za očuvanje zdravlja.

Miloš Blažić veruje da je zajednički interes proizvođača ribe i države da promovišu veću upotrebu ribe u ishrani građana. Predlaže i veoma konkretan cilj popularizacije ribe na trpezi:

"Poznato je da su kardiovaskularna oboljenja veoma rasprostranjena u našem društvu, pa bi reklamiranje i podsećanje građana da češće jedu ribu sigurno bio i jedan vid prevencije".

Svetska organizacija za hranu FAO već uveliko radi na tome, oslanjajući se na projekcije da će broj stanovnika na planeti porasti na devet milijardi do 2050. godine i da sva ta gladna usta treba snabdeti neophodnim proteinima. Povećanje upotrebe ribe u ishrani jedan je od ciljeva FAO, kako bi se povećane potrebe za proteinskim izvorima podmirile na održiv način.

Prati B92 na Viberu

Priča o uspehu

B92 u Izraelu: Istina je ipak negde tamo

Ako želite da odete iz Srbije - idite u Izrael.

Ovo nije poziv na egzodus, niti fraza već savet mladima, onima koji žele da osnuju startap, koji sanjaju Silicijumsku dolinu ili neku Severnu Evropu. Možda možete čuti nešto više, a da vas košta manje.

Priča o uspehu subota 16.09. 14:21 Komentara: 41

Drvo koje donosi i 50.000 € po hektaru

Ljubiša Tošić, iz Trnavske Reke kod Preševa, trenutno gaji sedam hiljada sadnica paulovnije i sa ortakom iz Australije planira otvaranje prvog pogona na jugu Srbije za preradu ovog brzorastućeg drveta, za koje kaže da može da donese zaradu od 50.000 evra po hektaru za četiri godine.

Priča o uspehu subota 8.07. 14:42 Komentara: 56

Put do milijardu dolara

Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg ponudio je milijardu dolara za kompaniju. Sistrom je i danas izvršni direktor Instagrama koji svakog meseca koristi više od 500 miliona ljudi širom planete, a njegovo bogatstvo procenjuje se, prema pisanju magazina Forbes, na 1,1 milijardu dolara

Priča o uspehu utorak 6.12. 08:53 Komentara: 6

Žena na čelu firme je skoro pa čudo

I danas mislim da je način na koji smo krenule u posao, majka i kćerka oslonjene jedna na drugu, bila velika sreća: porodica, poverenje, podrška, posvećenost – sve na jednom mestu. Koliko je to važno za uspeh, čovek postane svestan mnogo kasnije. Nisam u to vreme razmišljala o kategorijama kao što su preduzetništvo, ili žensko preduzetništvo. Jednostavno, imala sam ideju, činila mi se realnom i krenula sam

Priča o uspehu subota 8.10. 12:07 Komentara: 1

Ovo je direktor koji je doneo "eurokrem" u SFRJ

Odgovarajući na pitanje u jednoj anketi šta ih najviše podseća na Jugoslaviju, značajan broj Zagrepčana odgovorio je ’’eurokrem’’. Nema sumnje da bi slično bilo i u ostalim delovima bivše države. Poslastica uz čiji ukus su odrastale generacije Jugoslovena u godini na izmaku proslavila je 45. godišnjicu od kako je počela da se proizvodi u gornjomilanovačkoj fabrici ’’Takovo’’. U ovaj grad, godinu dana pre toga, ’’eurokrem’’ je iz Italije doneo tadašnji direktor Jovan Tomović (84).

Priča o uspehu ponedeljak 8.08. 08:43 Komentara: 109

Borba sa jeftinim Kinezima i povratak otpisanih

Portugalski proizvođači obuće uspeli su da se vrate na globalno tržište u velikom stilu, dokazujući da kineska konkurencija nije nepobediva i da na kraju, nije sve u ceni. Prošle godine izvezli su 79 miliona pari cipela na tržišta 152 zemlje, što im je donelo prihod od 1,89 milijardi evra.

Priča o uspehu subota 30.04. 09:11 Komentara: 1
strana 1 od 5 idi na stranu