Pa dobro, Jelašiću...

I još kaže, nije vam ovo dogovorna ekonomija, da mi o kursu drže predavanja oni koji imaju manje škole od mene, ja slušam samo šta stručnjaci govore. Kao da mi, pošteni srpski tajkuni, sve te stručnjake i sve partije ne hranimo i ne oblačimo, to nam je hvala!

Da bruka bude još veća, i ti mediji – koje ne samo da plaćamo nego ih i posedujemo – i oni počeše protiv nas da pišu. Pitaju, nezahvalnici, gde to ima da neko sa dugovima do guše deli savete bilo kome – bilo o čemu? Kao, sopstvene firme smo doveli do bankrotstva i umesto da se neko bavi nama, mi se bavimo ekonomskom politikom zemlje!

Ali ko će da vodi ekonomsku politiku, i ko je stub Srbije ako to nismo mi, srpski tajkuni? Upravo to osporava tamo jedan ugledni ekonomista (iz nekog tamo CLDS-a) i podseća srpsku javnost kako se i u Americi nekad govorilo – šta je dobro za ,,Dženeral motors” dobro je i za Ameriku – pa je posle ,,Dženeral motors” otišao u stečaj, a Amerika ne samo da zbog toga nije propala nego je nastavila da cveta!

Da je ovaj učeni pametnjaković stvarno dobar ekonomista, taj bi lepo došao do nas, da se kao ljudi dogovorimo o ceni, ne bi o nama tako pisao, ne, ne... A i nije u pravu, što je još važnije. Prvo i prvo, ovde zakon o stečaju ne funkcioniše, pa to što je tamo neko u Americi otišao u stečaj uopšte ne znači da se nama to može dogoditi. A drugo i drugo, tako treba i da ostane.

Zato mi toliko para dajemo svim političkim partijama, pa ko god dođe na vlast, mi – mirni. Prema tome, ni to nije isto kao u Americi. Ovde, šta je dobro za nas, tajkune, dobro je i za narod, dok obrnuto, naravno, ne važi.

Evo, možemo mi to i da dokažemo. Dakle, dok je kurs do pre godinu-dve plivao upravo onako kako svaki kurs dinara i treba da pliva, znači, uzvodno, bilo je dobro i nama, a bogami i narodu. Nama tajkunima je svako jačanje dinara povećavalo zaradu, ali narodu ništa nije poskupljivalo. Dobro, ništa nikada nije ni pojeftinilo, to je tačno, ali nemojte, narode, tražiti preko hleba pogače! I naš hleb ima sedam kora!

Je l’ vi mislite da je nama bilo lako da budemo Slobine ulizice, čauši, ministri, potpredsednici vlade ili „ljudi od posebnog poverenja” ili mislite da smo mi baš iz uživanja pili čaj kod Mire? Ili stvarno neko misli da je nama danas nešto lakše? Nije, verujte. Malo bogatstvo – mala briga, a veliko... Mi smo sada na rubu egzistencije, pošteno da vam priznamo. Šta mislite, sa kojim kursom smo kalkulisali svoje cene? Ima li nekog da je računao evro ispod sto? I šta sad? Gde je naša ekstrazarada, pitamo mi vas, gde je kajmak? I prisetite se, zaboga da mi ne izvozimo ništa, niti to umemo da radimo, tako da je nama svako jačanje evra – čist gubitak.

I narodu svaki rast evra ispada čist gubitak. Cela se Srbija zadužila u evrima, a zarađuje u dinarima! To bi u onom CLDS-u nazvali „pojačana ranjivost”, „valutna kriza”, ali mnogo pa oni znaju. Evo da mi njima odgovorimo, ovako preko štampe – nije to valutna kriza nego je to kriza vlade, kakva mi je to vlada koja dozvoljava da guverner pušta kurs da kliza kako hoće?

Ma kakva vlada, kad bolje razmislimo, svi se oni bave veleizdajom poštenih domaćih trgovinskih lanaca! Nije im to sa kursom bilo dosta nego su još dozvolili ove jeftine avionske letove, pa nam najbolji kupci pobegoše u Rim i Solun, da tu istu robu kupe upola cene, za razliku još da ručaju, prespavaju i pošalju razglednice prijateljima i rodbini!

Sada je nama tajkunima preostalo samo da pretimo preostalim kupcima kako ćemo na svako jačanje evra morati da odgovorimo novim poskupljenjem, i da znate da ćemo tako i da uradimo. Ne mogu, vala, da idu u Rim po svako novo pakovanje testenina, šampona ili praška za pecivo!

I taman mi lepo zapretili, kad ono – došli ovi iz MMF-a i stali na stranu guvernera. Kažu, dinar baš i treba da slabi, jer će Srbija tako poboljšati platni bilans, stimulisati izvoz, podstaći promenu privredne strukture, ubrzati rast, i šta sve ne... Kao, to je u stvari dobro za narod, jer će doći novi investitori, izvoznici, koji će otvoriti nova radna mesta, a sve će to onda umanjiti šanse da dođe do te valutne krize, i sve tako. E sad, može biti da to jeste tačno, ali mi tu sebe ne vidimo i pitamo se – zašto preko naših leđa?

Ipak, svi su oni zaboravili jednu stvar. Nema tog naroda koji vidi dalje od sutrašnjeg dana, pa smo rešili da malo ohrabrimo ljude u tom kratkovidom strahu od jačanja evra. I zato mi ovde govorimo u ime naroda, pa da vas vidimo, hajde.

Jelašiću, vrati evro na sedamdeset i sedi lepo, kao guverner, brate.