Budžeti - sledeće četiri godine

Počeću sa malim uvodom oko poreza i javnih rashoda u prethodnim godinama (videti grafikon). Kao što se može videti, učešće poreza i drugih prihoda u ekonomiji (BDP-u), raslo je umereno sve do 2005. godine.

Nakon toga, njihovo učešće je blago opalo u 2006. godini. Suprotno se desilo sa javnom potrošnjom i deficitom, čije je učešće u ekonomiji snažno opalo posle 2002. godine, a onda poraslo u 2006. godini.

U 2007. godini, po onome što najbolje mogu da procenim na osnovu predloga budžeta, kod poreza se očekuje pad, a kod rashoda i deficita se očekuje dalji rast.

Uzimajući u obzir pomenuto, treba li nova Vlada u 2007. godini i kasnije, da nastavi sa poslednjim trendovima tako što će povećavati javne rashode, povećavati deficit i smanjivati poreze? Počnimo od potrošnje. Trenutno, previše se rasipa i brojne potrebe nisu zadovoljene iako je potrošnja visoka i dalje raste. A sa platama u budžetskom sektoru koje su u proseku za 30 procenata veće od onih u privredi — čak pre ogromnog novembarskog povećanja budžetskih plata — teško je naći bilo kakav razuman argument za većom potrošnjom.

Grafikon

Naravno da Srbija treba dobro obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, penzije, bezbednost, puteve i ostalo. Međutim, sve dok se fondovi odobreni za ove namene troše tako loše, više sredstava će uvećati rasipanje a neće popraviti javne usluge. A svi mi dobro znamo da dodatno rasipanje neće zadovoljiti socijalne potrebe ili doprineti prosperitetu.

Efikasnost, a ne količina, javne potrošnje treba naglo da poraste. Dakle, radije pre deklarisanja koliko milijardi namerava potrošiti na ovo ili ono, nova Vlada bi uradila bolje kada bi: privatizovala sve funkcije koje mogu biti bolje obavljene od strane privatnog sektora; targetirala socijalna davanja tako da ih primaju samo oni kojima su potrebna; i investirala — uključujući predloženi Nacionalni investicioni plan i koncesije — tek nakon prethodno obavljenih tehničkih i ekonomskih analiza.

Nadalje, uzimajući u obzir moju zabrinutost u vezi poreza i budžetskog deficita, postoji hitna potreba da nova Vlada revidira kako povećanje budžetske potrošnje u 2006. godini, tako i predloženo povećanje u 2007. godini.

To je zato što ne samo da je javna potrošnja previsoka, već su i porezi previsoki. Kada se saberu svi porezi i doprinosi na plate, na svakih 100 dinara neto zarade zaposlenog, njihov poslodavac mora da plati 173 dinara, s tim da razlika od 73 dinara odlazi u državnu kasu. Ovaj dodatni trošak smanjuje zaposlenost, podstiče poresku utaju i destimuliše investicije. Prema tome, smanjenje poreza na zarade u 2007. godini je bio korak u pravom smeru zato što je pomoglo da se smanje ovi dodatni troškovi.

Mada je smanjenje poreza bilo korisno, kontekst u kome je ova mera sprovedena je bio pogrešan. Konkretno, smanjenje poreza nije bilo ispraćeno ekvivalentnim smanjenjem javne potrošnje. Zbog toga, budžetski deficit će porasti.

Često me pitaju „Ali šta toliko nije u redu sa budžetskim deficitima? I, „nisu li budžetski deficiti još veći kod mnogih drugih zemalja?“ Moj odgovor, najprostije rečeno, je da je greška imati budžetske deficite u slučaju Srbije, jer Srbija nije ista kao i druge zemlje.

U Srbiji, svi sektori su u deficitu: preduzeća, koja sveukupno proizvode velike gubitke; domaćinstva, koja se sve brže zadužuju kod banaka kako bi kupili nove kućne uređaje; i vlada, koja troši više nego što prikuplja poreza.

Sa svim sektorima u deficitu, očigledno je da je cela zemlja u deficitu. Otuda ogromni spoljni trgovinski deficit i deficit računa tekućeg plaćanja od 12 procenata BDP-a. To doprinosi brzom rastu spoljnog duga Srbije na preko 60 procenata BDP-a kako bi se oni otplatili. To nije održivo. Ovako nije u drugim zemljama. Tamo preduzeća proizvode profit. Na taj način, oni imaju višak. Taj višak ostavlja prostor njihovim vladama da budu u deficitu bez kreiranja velikog spoljnog trgovinskog i deficita tekućeg računa ili rastućeg spoljnog duga.

Tako, uzimajući u obzir deficite u Srbiji, postoje dve održive strategije za budžet – koje ne povećavaju spoljnu zaduženost – a koje bi Vlada mogla primeniti u naredne četiri godine.

Strategija 1: Ako se deficiti preduzeća eliminišu kroz agresivan program privatizacije i stečaja, to bi tada napravilo prostora za vladine budžetske deficite. Ovaj pristup takođe podspešuje ekonomski rast i ostavlja prostor za smanjenje poreskih opterećenja. Ovo je najbolja opcija za Srbiju.

Strategija 2: Ako preduzeća nastave sa politikom deficita, onda budžeti Vlade moraju imati višak sredstava kao bi izbalansirali deficite preduzeća i domaćinstava. Ekonomski rast, budžetska potrošnja i prostor za smanjenje poreskih opterećenja će biti manji nego kod strategije 1. Međutim, pošto spoljni dug ne raste, strategija 2 je održiva.

Tako da odgovor na moje prethodno pitanje – treba li nova Vlada u 2007. godini i kasnije da nastavi sa poslednjim trendovima povećavajući javne rashode, povećavajući deficit i smanjujući poreze? – je „ne“. Sve dok se deficiti srpskih preduzeća značajno ne smanje, Vladin budžet mora ostati u velikom suficitu.

Međutim, trenutni predlozi budžeta za 2007. godinu ne iskazuju suficit. Umesto toga, trenutni predlozi budžeta predviđaju treću strategiju — još veći rast budžetskih deficita. Ako se ovo nastavi u narednim godinama, spoljni dug će značajno porasti. Dalji rast spoljnog duga, kao što se pokazalo u skorijoj ekonomskoj istoriji Srbije, je mogući put ka makroekonomskoj krizi. To ne bi trebalo da se desi. Dozvolite mi da završim sa dve praktične napomene.

Prvo, zakon predviđa da celokupna budžetska potrošnja mora biti obustavljena ako se budžet za 2007. godinu ne usvoji do kraja marta. Da bi se izbeglo zaustavljanje osnovnih državnih funkcija, novi budžet za 2007. godinu treba uskoro da se usvoji.
To može podrazumevati produžetak krajnjeg roka (mart mesec) od strane Skupštine. Novi budžet, iz razloga navedenih gore, treba biti usmeren na veliki budžetski suficit.

Drugo, ako mislite da su podaci o budžetu srpske Vlade nejasni, onda ste u pravu. Podaci moraju biti mnogo jednostavniji. U najmanju ruku – kao što moja tabela u ovom članku pokazuje - pregledi svih poreskih ubiranja i javne potrošnje od svih nivoa vlasti (uključujući NIP, vanbudžetsku potrošnju, itd.) bi trebalo da budu češće objavljivani.

Pored toga, praksa prikazivanja naknade od licence na isti način kao i poreza treba da prestane, zato što oni nisu isti. Ova poboljšanja kvaliteta podataka su bitna: ona uvećavaju odgovornost prema javnosti, i oni bi slali signal da Vlada namerava da implementira dobru budžetsku politiku.

* Ovaj dokument ne predstavlja zvanične stavove MMF-a. Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorski i oni ne moraju odražavati stavove MMF-a.