"Pionir”: Stari brend i nova ulaganja recept za spas

Danas ne samo da snabdevaju domaće tržište već i izvoze i zapošljavaju 700 radnika. Posluju u sastavu "Alko grupe“ čiji je predsednik i vlasnik Miroljub Aleksić . O tome kakav je recept za novi početak starih firmi on kaže da je bitno napraviti dobru reorganizaciju, uložiti novac i učiniti sve da se preduzeće vrati na tržište gde je pre bilo uspešno. Sve to mogu da urade samo stručni ljudi koji vredno rade. - "Pionir“ sam kupio u novembru 1998. Bilo je to vreme kada je privatizacija kod nas tek počinjala. Preduzeće je prodato za ondašnjih 47 miliona maraka.

O tome kako je u kompaniji gde je pre privatizacije poslovna aktivnost bila jako skromna počeo oživljavanje proizvodnje Aleksić objašnjava da je prvo počeo sa ulaganjima. U pogone, mašine i objekte u Subotici uloženo je 50 miliona evra. On je danas zadovoljan profitom koji ostvaruje ova kompanija sa tradicijom dugom 98 godina. Istina, zarada bi, kaže, mogla da bude i veća ali kod nas su zahvatanja države velika, sirovine preskupe, dinar već godinama precenjen. Zato“Pionir“ donosi manji prihod nego kada bi radio u drugim zemljama.

– "Pionir“ je regionalni lider u konditorskoj industriji, proizvodnji čokolada, bombona, bar štanglica i medenjaka. Snaga kompanije ogleda se pre svega u vrednosti njenih brendova i lojalnosti potrošača. Tržišta su danas globalizovana, a u takvim uslovima brend postaje simbol sa kojim mnogi žele da se identifikuju. Krajnji cilj svakog prizvođača treba da bude formiranje brenda jer će samo tako uspeti da stekne i zadrži potrošače i njihovu lojalnost. Mi smo u tome uspeli, a na listi dvanaest najvećih brendova iz Srbije su tri "Pionirova“ i to "Negro“ bombone, "Galeb“čokolada i“ Medeno srce“ – objašnjava sagovornik "Dnevnika”.

Aleksić kaže da nikada nije dobio ni dinar subvencija ili bilo koje druge pomoći od države. To, dodaje, i nije najpotrebnije, ali druga vrsta pomoći bi dobrodošla.

– Stalno se susrećemo sa nelojalnom konkurencijom sa crnog tržišta. Oni nude švercovanu robu. Susrećemo se i sa kopiranjem brendova, a sudovi nisu u stanju da proizvođače brzo i efikasno zaštite. Tu su zatim visoke carine i drugi nameti na robu koja je neophodna konditorima pa prelevmani za zaštitu koje nijedna zemlja u EU, a ni u okruženju nema. Jedino uz dobru organizaciju i racionalno poslovanje možete da opstanete na našem tržištu kao domaći proizvođač. Ovde vam na svakih 15 godina država kroz razne namete uzme još jednu fabriku, a pri tome vas ni na koji način ne štiti.

Zato on u budućnosti očekuje da država stvori iste uslove poslovanja poreze i carine kakve imaju zemlje Evropske unije i one u našem okruženju. Zatim da radi na sprečavanju proizvodnje na crno, falsifikovanja robe, sivog tržišta. Trebalo bi razbiti monopol na sirovine

– Sada smo u ovoj branši u situaciji da je uvoz slobodan i bez carina, a mi takvim proizvodima ovde kod kuće treba da konkurišemo opterećeni visokim dažbinama i prelevmanima na mleko i šećer, te carinama na druge proizvode. Teško se može razumeti takav odnos prema domaćoj pa još i izvozno orijenitsanoj branši. Mi prodajemo naše proizvode van granica Srbije. Naše tržište je malo i slabe su platežne sposobnosti, a konditorska industrija je jaka i izvozno orijentisana.

O tome da li na spisku 188 preduzeća viđenih za stečaj ima kompanija koje bi ga zanimale - Aleksić kaže da nema, jer su to, pojašnjava, firme koje niko i nije hteo da kupi. A savet biznismenima koji su možda zainteresovani za neko od njih je: ako imate sredstva i procenite da kompanija ima jak brend, odlučite hrabro i brzo.

Što se tiče nadležnih koji se trude da naprave povoljan ambijent za poslovanje njima savetujem da je vreme da ceo sistem kod nas resetuju i naprave jeftiniju državu. Da bi neko ulagao i imao interes za to i da bi se pokrenuo preduzetnički duh potreban je dobar ambijent. Pojedinačne beneficije i sporadična ulaganja ne mogu da pokrenu ovu privredu - smatra Aleksić.

A kada to kaže neko kao on treba verovati. Jer, pored "Pionira“ on je vlasnik konditorskih fabrika "Hisar“ i "Paraćinka“ u koje je uložio kao i u "Pionir“ i omogućio im da nastave proizvodnju. Svi oni danas izvoze 70 odsto proizvodnje. Ukupna godišnja proizvodnja je 32.000 tona godišnje.