Isparile pare NIS-a

Umesto najmanje 25-30 miliona evra, koliko je Vlada Srbije očekivala, u državnu kasu ove godine neće se, kako ekskluzivno saznaje Ekonomist, sliti ni dinar od profita Naftne industrije Srbije, jer je ta kompanija iskazala gubitak za prošlu godinu!

Ova vest odjeknula je kao grom iz vedra neba u Nemanjinoj 11, pogotovo zato što budžet ionako ima problema sa sve manje izdašnim prilivom po osnovu naplate drugih poreskih prihoda.

U krugovima bliskim Vladi Srbije Ekonomist saznaje da su mnogi ministri iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića vest o gubicima NIS-a dočekali s nevericom. Nezvanično neki od njih tvrde da to jednostavno nije moguće i da će navodi o gubicima još biti predmet analiza i razgovora sa novom upravom NIS-a, koju je postavio novi većinski vlasnik, ruski Gaspromnjeft.

NIS gubitke objašnjava kursom i cenama nafte

Većina državnih zvaničnika apsolutno je zatečena. Jedan od njih, koji je sve vreme bio upoznat sa poslovanjem kompanije i uključen u pregovore o prodaji većinskog paketa NIS-a ruskom Gaspromu za 400 miliona evra, tvrdi da je ranije već doneta odluka da se sva dobit za 2008, ma kolika ona bila, uplati u budžet Srbije.

Za takvu odluku glasali su svi članovi stare skupštine preduzeća, potvrdio je Ekonomistu jedan od 11 članova bivše skupštine. On pita i kako to da sad nema nikakve dobiti, a sve doskora se operisalo sa procenama da će dobit NIS-a iznositi najmanje tri milijarde dinara.

Ekonomistu je zvanično u sedištu NIS-a potvrđeno da je za prošlu godinu iskazan gubitak od oko tri milijarde dinara. Pre toga, dok Gasprom nije postao većinski vlasnik, NIS je stalno bio u plusu. Od 2002. do 2007. neto dobit nikada nije bila manja od 2,4 milijarde dinara, a rekordan profit ostvaren je 2003. i iznosio je 6,6 milijardi dinara. „Prema knjigovodstvenom izveštaju za 2008. godinu kompanija je zabeležila gubitak. Međutim, u tom delu se nećemo oslanjati samo na sebe, NIS je pozvao nezavisnog revizora – KPMG. Za sada možemo reći samo to da druga polovina 2008. godine nije bila jednostavna za kompaniju i godina je završena s gubicima od preko tri milijarde dinara, prema preliminarnim procenama revizora koji će završiti izveštaj do 1. juna“, navodi se u odgovoru Centra za korporativne komunikacije NIS-a na pitanje Ekonomista da li je tačno da je NIS za prošlu godinu iskazao gubitak.

Uz to, u odgovoru se, kao obrazloženje za negativni finansijski rezultat, navodi da je u trećem i četvrtom tromesečju 2008. počela da pada cena nafte. „Kompanija je kupila naftu po visokoj ceni, a derivati su već prodavani po nižim cenama. Osim toga, kompaniji nije išla naruku ni devalvacija dinara - sirovine se uglavnom uvoze i kupuju za dolare, dok se proizvodi kompanije uglavnom prodaju za dinare“, navodi se u odgovoru NIS-a.

Vest o gubicima NIS-a prva je zvanično potvrdila ministarka finansija Diana Dragutinović. Ona je u utorak, 10. marta rekla da je čula za to i da je završni račun NIS-a dostavljen Ministarstvu finansija.

Još nije sve gotovo

„Zaista moram da pogledam koje su stavke popravljene, a činjenica je da jeste prijavljen gubitak umesto dobitka. Ali, ništa nije završeno dok ne bude završeno, jer najpre treba prihvatiti taj završni račun“, kazala je ministarka finansija.

Prethodno, poslanik LDP-a Slobodan Maraš izjavio je za skupštinskom govornicom da je NIS najpre podneo završni račun u kome je iskazana dobit, da bi naknadno, „na nečiju intervenciju, tražili dodatni rok od 15 dana da izvrše neke promene u završnom računu“. „Šta se nakon toga desilo? Predali su završni račun u kome je iskazan gubitak. Zbog čega se država Srbija kroz završni račun NIS-a odrekla dobiti? Da li je tačno da je NIS prvo predao završni račun u kome je iskazana dobit, da bi kasnije prikazali gubitak“, upitao je Maraš. Odgovora na ova pitanja još nema.

Gubitak NIS-a je i prema nezvaničnim objašnjenjima iz te kompanije, većim delom nastao zbog kretanja cena nafte i derivata. NIS je, navodno, prošlog leta, kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu obarala istorijske rekorde, kupio velike količine ovog energenta, dok je derivate prodavao tokom jeseni, kada je njihova cena značajno pala. Gubitak je ostvaren zahvaljujući tim „makazama cena“, tvrde u NIS-u.

Od profitera do gubitaša

Eksperti za energetiku, međutim, podsećaju da su u NIS-u sad svi zaboravili šta se dešavalo u prvoj polovini prošle godine. Tada je, naime, litar benzina, proizveden od prethodno nabavljene jeftinije sirove nafte, koštao i više od 100 dinara. U dobro obaveštenim krugovima bliskim Vladi Srbije, Ekonomist saznaje da je upravo zbog toga dobit NIS-a za prva tri kvartala bila oko 100 miliona evra!

Zato je nemoguće, kažu oni, da se sav profit istopio za samo tri meseca. Uz to, oni podsećaju da javnost nikada nije upoznata ni o tome kakva je sudbina neraspoređene dobiti za 2007, koja je iznosila više od pet milijardi dinara.

Ima i onih koji otvoreno sumnjaju da je novi većinski vlasnik NIS-a namerno iskazao gubitak. U suprotnom, da je u završnom računu iskazan profit, u skladu sa odlukom Skupštine preduzeća održanom pre prodaje većinskog paketa Gaspromu, sav novac od dobiti morao bi da bude uplaćen u budžet Srbije. Ovako, nema dobiti, nema ni obaveza prema državnoj kasi, objašnjavaju sagovornici Ekonomista.

A sve do prošle godine NIS je bio državna „zlatna koka“. Nacionalna naftna kompanija je, naime, redovno iskazivala dobit, koja se po pravilu delila na ravne časti, polovina je išla državi, u budžet, a ista suma je ostajala NIS-u na raspolaganju. Na osnovu toga je zaposlenima u toj kompaniji svake godine, po usvajanju završnog računa za prethodnu godinu, isplaćivana 13. plata. Ekonomist nezvanično saznaje da je nova uprava, koju je nedavno postavio Gaspromnjeft, najavila da ove godine 13. plate neće biti.

Do pre samo nekoliko meseci sve je izgledalo potpuno drugačije. Polovinom septembra prošle godine tadašnji generalni direktor NIS-a Miloš Saramandić je saopštio da je ta kompanija u prvom polugođu ostvarila dobit od 7,5 milijardi dinara, što je tada odgovaralo sumi od oko 100 miliona evra. To je, po njegovim rečima, 123 odsto više od plana, ili skoro dvostruko više nego u istom periodu 2007. Samo nekoliko meseci kasnije, NIS je iskazao gubitak, iako se, po rečima Saramandića, prošle jeseni probio na 20. mesto među 500 najznačajnih kompanija jugoistočne Evrope.

Jedan od članova stare Skupštine NIS-a za Ekonomist kaže da se za četvrti kvartal, zbog pada cena, očekivao i pad profita, ali ne ispod 26 miliona evra, koliko je bilo projektovano da će se sliti u državnu kasu. On ističe i da bi trebalo proveriti da li je nova uprava NIS-a tražila dodatni rok za dostavljanje završnog računa, jer to, najblaže rečeno, nije uobičajeno. Uostalom, podseća sagovornik Ekonomista, po zakonu svi moraju da predaju završne račune do 28. februara. Ovog puta, zbog toga što je poslednji dan februara bio u subotu, NBS je saopštenjem podsetila preduzeća i preduzetnike da finansijske izveštaje mogu dostaviti najkasnije u ponedeljak, 2. marta.

Obrada finansijskih izveštaja je počela 25. februara, a NBS će do kraja aprila obraditi skoro sve dostavljene izveštaje i sredinom maja prezentovati ih javnosti. Protiv preduzeća koja ne dostave finansijski izveštaj, NBS će podneti prijavu za privredni prestup, upozorila je centralna banka.

Slaba uteha

I jedan od članova bivše uprave NIS-a tvrdi da se pre dolaska Gasproma sve vreme baratalo sa procenama da će dobit za 2008. biti između tri i četiri milijarde dinara. On ne isključuje da je eksterni revizor, koga je angažovao Gasprom, pronašao u završnom računu nešto što je naknadno uticalo na smanjenje dobiti i iskazivanje gubitka. Ne isključuje ni da se deo dobiti istopio i zato što se padom cena “izduvala” vrednost zaliha, a to je bio razlog što su skoro sve naftne kompanije u septembru i oktobru beležile visoke gubitke.

Dobit za 2008. ujedno je bila i poslednja o čijoj je raspodeli mogla da odlučuje država kao do skora jedini vlasnik NIS-a. Ubuduće, u skladu sa Osnivačkim aktom, o raspodeli dobiti odlučivaće Upravni odbor, u kome većinu ima Gasprom. „Kvaka“ je u tome što se dividenda ne mora deliti u gotovini, već može i u akcijama ili drugim vrednosnim papirima, o čemu takođe odlučuje Upravni odbor. Pri tome on može, kako stoji u Osnivačkom aktu, „u svakom trenutku da objavi isplatu dividende u odnosu na svaku godinu, u iznosu od najmanje 16 odsto raspodeljive dobiti Društva za svaku godinu, a da ostatak dobiti raspodeli kao dividendu akcionarima Društva ili da ga koristi u druge svrhe“.

Za državnu kasu slaba je uteha da su neka druga državna preduzeća 2008. završila sa solidnim rezultatima, tako da će deo ostvarene dobiti biti uplaćen u budžet. Aerodrom Nikola Tesla ostvario je, po rečima direktora Velimira Radosavljevića, dobit od 1,35 milijardi dinara. To je 2,3 puta veća dobit od planirane i 3,7 puta više od dobiti ostvarene u 2007. Galenika je, kako navodi direktor Nenad Ognjenović, prošlu godinu završila sa profitom od oko 650 miliona dinara, dok se dobit Telekoma Srbija procenjuje na više od sedam milijardi dinara.

Na kraju, u pisanoj izjavi za Ekonomist Centar za korporativne komunikacije NIS-a navodi da će „program modernizacije, koji je predviđen ugovorom o kupovini 51 odsto akcija NIS-a, biti finansiran u svakom slučaju“, uz napomenu da „finansijski položaj NIS-a može da utiče na odluku o povećanju obima investicija, ali to će pokazati strategija koju je NIS pripremio.“