Suzuki SX4 1.6 DDiS

Sećam se da su ženski kolektivi za taj dan, u nekim drugim vremenima imali organizovana osmomartovska putovanja, izlete ili barem proslave u restoranima. Moja žena je za taj dan imala isplanirane službene obaveze koje su je vodile u Valjevo. Razmislio sam kako da taj dan ipak provedemo zajedno, jer bi joj inače sledilo još jedno u nizu dosadnih putovanja koja su se nizala te i naredne nedelje...

Predložio sam da ranije krenemo automobilom i na putu do Valjeva obiđemo manastir Lelić. Predlog je neočekivano lako prihvaćen tog tmurnog i kišovitog dana.

Obično bi se žestoko protivila putovanju koje uključuje večernju vožnju ibarskom magistralom u periodu kada se vikendaši vraćaju svojim domovima, kao i izbegavanje rupa na godinama zanemarivanim lokalnim putevima. Verujem da je razlog bio taj što sam prethodno te sedmice na probnu vožnju dobio automobil sa osobinama terenca.

Očigledno je on tokom kratke gradske vožnje, ostavio snažan utisak bezbednosti na nju. SX4 ima taj umirujući efekat na putnike i vozača, a meni se svojevremeno dopao zbog preglednosti, komfora pri ulasku i izlasku iz vozila, prostranosti i prozračnosti enterijera, kao i zbog lakoće vožnje i parkiranja u gradu.

širina: 1,73m, dužina: 4,10m, visina: 1,56m

Auto iz naslova, nedavno je postao dostupan sa "malim dizelom" pod haubom. Kada sam ga svojevremeno "merkao" za kupovinu, nudio se samo sa velikim i snažnim dizel motorom, šestostepenim menjačem i pogonom na sve točkove. Dotična verzija je sa razlogom skuplja u nabavci, a nosi sa sobom i veće troškove posedovanja i korišćenja, što meni tada nije odgovaralo.

Za 15.200€ Suzuki sada nudi moderan automobil, još uvek svežeg izgleda u metalik boji, sa GLX nivoom opreme, modernim dizel motorom snage 90KS, petostepenim manuelnim menjačem i pogonom na prednju osovinu (2WD).

U paket opreme su uključene sve uobičajene, plus neke stavke koje se inače dodatno plaćaju. Na test vozilu su me pozitivno iznenadili putni računar, daljinska brava sa komandama na ključu, integrisana muzička jedinica sa kontrolama na paoku volana i visokotoncima u vratima, te elektro podešavani grejani retrovizori. Kompromisi u konfigurisanju dotične verzije ipak postoje...

Prednji par vrata je veliki i otvara se prilično široko, tako da treba voditi računa o ivicama na užim parking mestima, kao npr. u javnoj garaži. Napred sam se lako i udobno smestio u sedišta koja su pozajmljena iz gradskog automobila. Zahvaljujući obliku leđnog dela koji nije previše uzak u ramenom pojasu, sedišta imaju kapacitet da udobno ugoste i krupnije vozače. Doduše, oni ne bi trebalo da se uzdaju u bočnu potporu u krivinama, već u sopstvenu muskulaturu.

Tvrda i obla plastika na vratima, u kombinaciji sa suženim osloncem za lakat, značila je da u odeći dugih rukava, od odmora leve ruke nema ništa. Srednji naslon, koji bi ovom tipu vozila trebalo da bude "must have" nije uračunat u cenu. Ako na ergonomiju vozačke pozicije gledam iz ugla nekoga ko bi u štedljivom dizelašu prevaljivao više od 500 km dnevno po magistralnim putevima (8 sati vožnje minimum), onda je jasno da bi bilo kakva ušteda na opremanju naslonom i tempomatom značila i atak na bezbednost, usled povećanog naprezanja i zamora.

Ograničim li se na originalnu zamisao o gradskom automobilu koji je pogodan i za opuštenu međugradsku vožnju, onda nemam šta da zamerim opremi testiranog vozila.

Zadnji par vrata se takođe široko otvara, te uprkos unazad pomerenim prednjim sedištima, ulazak i sedenje pozadi ne predstavlja problem. Na klupi nema ni pomena od klaustrofobije, prvenstveno zahvaljujući velikim staklenim površinama i visoko odignutom "nebu". SX4 je homologizovan za pet putnika, postoje i 3 sigurnosna pojasa, ali teško da bi se tu mogle smestiti tri odrasle osobe.

Prostor je evidentno "pozajmljen" od vrata, tako da su žrtvovani komforni oslonci za laktove putnika, a središni naslon koji bi se mogao koristiti kao otvor za prenošenje skija ili dugih predmeta, na žalost nije postojao na testiranom vozilu. Što se skija tiče, to je manji problem, jer se krovni nosači mogu naknadno ugraditi.

Od sličnih "fleksi" mogućnosti, predviđeno je selektivno obaranje naslona u razmeri 60:40 kojim se može obezbediti više prostora za kabast teret što se inače ne bi mogao smestiti u prtljažniku nominalne zapremine 270 litara.

Sa diesel motorom manje zapremine i niže cene, japanski proizvoðaè je uèinio da SX4 preko noæi postane poželjan potpuno novoj kategoriji kupaca.

Kao da se radi o monovolumenu, a ne "proterenskom" krosoveru, na zadnjoj osovini su montirane doboš-kočnice, a napred su nedostajala svetla za maglu. Budući da se radi o elementima bezbednosti, zapitao sam se da li su to razlozi zbog kojih bih odustao od kupovine. Bio sam spreman da to proverim kroz testiranje kočnica i zahtevniju vožnju u uslovima slabe vidljivosti.

Kupci ovog tipa vozila bi najradije vozili Mercedesa B klase sa diesel motorom, ali im je dotièni uzor preskup i u osnovnoj varijanti.

Već prva večernja vožnja po suvom vremenu je bila dovoljna da se "pokupe" utisci koji su ostali na proveri do kraja druženja sa ovim Suzukijem. Na dobrom asfaltu, sa zimskim prednjim pneumaticima, pri 6 stepeni Celzijusa, kočnice ne ostavljaju mesta za kritiku. Njihova komanda je umereno mekana, a reakcija progresivna.

Tokom normalne vožnje kočnice "ne zakucavaju" na blag pritisak, a zahvaljući dobošima pozadi, zaustavljanje je elegantno i bez "počasnog naklona" karoserije. Pa ipak, radije bih se adaptirao na "sirovu snagu" i brzinu odziva sistema kočenja sa disk kočnicima na svim točkovima, ali to je ipak stvar ličnog ukusa i navika koje nastaju iz određenog stila vožnje.

ABS sa EBD-om sam isprobavao pri brzinama od oko 80 km/h, naglo kočeći u krivini, po vlažnom asfaltu. Auto je uredno zadržavao pravac kretanja pri rapidnom usporenju, bez intervencija na upravljaču ili papučici kočnice sa moje strane. Realno, kočnice su prošle i sve kasnije ispite na magistralnim i lokalnim prljavim deonicama sa sitnim šljunkom.

Po izlasku iz grada, prijatno iznenađenje sam doživeo vozeći po regionalnim putevima koje su duga zima, so i rizla vidno oštetili. Izlazak na kružni put na potezu od Bubanj potoka ka Avali, demonstrao je da je SX4 prilično udoban automobil pri savlađivanju lošijih deonica puta.

Sa njim sam bez ikakvih poteškoća mogao da vozim većom brzinom, a da se pri tome osećam bezbednije nego da sam za volanom gradskog, ili automobila iz niže srednje klase.

SX4 se pozicionira izmeðu karavana (Liana) izvedenog iz malog gradskog automobila (Baleno) i malog SUV-a (Vitara).

Konstrukcija iz 2006. nije previše teška, tako da se raspoloživi obrtni momenat (215 Nm) morao nositi samo sa 190 kg više u dizelskoj u odnosu na benzinsku verziju, takođe sa pogonom na prednju osovinu. Nekih 1.500 o/min radilice je sasvim dovoljno da se SX4 razigrano kreće po gradu. Na 250 o/min više motor je najživahniji, kada je raspoložen za solidna međuubrzanja.

Pri agresivnom startovanju, turbina se vrlo brzo budi (spinuje), a potom je za kontinualno ubrzanje samo potrebno malo veštine pri menjanju brzina. Nije sporno kvačilo - ono je srednje mekano i dobro se dozira. Stvar je u nešto težem kretanju kratke ručice menjača kroz šablon, što se odražava na brzinu promene stepena prenosa.

Nije to ništa zabrinjavajuće, jer ni jednom nisam "promašio brzinu". Za normalnu vožnju, kada se ne juri vreme od nule do 100 km/h, menjač radi korektno i odlično je usklađen sa motorom, pa je promena stepena prenosa neosetna za sve putnike i tovar osetljiv na inerciju. Inače, u SX4 1.6 DDiS se ugrađuje menjač sa identičnim prenosnim odnosima kao kod šestostepenog menjača što se ugrađuje u snažniju varijantu sa 1.9 DDiS agregatom (120 KS).

Da li je 90KS dovoljno da se 1415 kg mase na točkovima, sa mojom malenkošću za volanom i trećinom rezervoara, brzo potera na sprint u sigurno preticanje na Ibarskoj magistrali?

Uz blagovremenu promenu stepena prenosa i do dva stepena na niže, neophodnu jer se pri kretanju u koloni motor vrti na 1500-1600 o/min, SX4 će se glasno oglašavati i munjevito povlačiti, sve dok kazaljka obrtomera ne pređe 4000 o/min, kada je na raspolaganju svih 90 KS. A onda u zavisnosti od dužine preticanja, biće potrebna eventualno još jedna promena stepena prenosa, ovoga puta u viši stepen prenosa.

Grand Vitara koristi 2.0 dCi, SX4 sa AWD pogonom koristi 1.9 M-jet, a SX4 u 2WD verziji koristi 9HX motor od 1,6 litara iz PSA grupe, isti onaj koji koristi i Ford grupa (DLD ).

U striktno gradskoj vožnji prosečna potrošnja je iznosila 6,1 litara na 100 km. Dodatnih 80 km vožnje po periferiji Beograda uz nekoliko prolazaka kroz centar, učinilo je da potrošnja padne za 3 decilitra.

Na putu do Valjeva, supruga i ja smo deonicu od 84 km, umerenom vožnjom po kiši savladali uz potrošnju od 5,4 litara na 100 km. Posle višesatne pauze konačno sam imao priliku da proverim mit o potrošnji. Pred polazak iz Valjeva, tog nedeljnog poslepodneva resetovao sam putni računar. Krenuli smo sa hladnim motorom, stil vožnje nisam menjao iako je u međuvremenu kiša stala.

Lampica za "rezervu" upalila, a posle tačno 90 minuta vožnje bez zaustavljanja i pređenih 80 km, na prilazu Beogradu kompjuter je po prvi put pokazao prosečnu potrošnju manju od 4 litra! Izračunao sam da je prosečna brzina iznosila 53,3 km/h. Konačno, znam da trud oko održavanja umerene brzine bez tempomata može biti nagrađen rekordno niskom potrošnjom od 3,9 litara na 100km.

Kada sam se na parkingu uvoznika rastajao od "es-iks četvorke" zadržao sam se još 5 minuta da saberem utiske. SX4 nije auto koji se kupuje zbog drugih, da bi se okolina zadivila.

To nije auto koji se kupuje zbog estetike, jer ruku na srce, iz vizure vozača izgleda isto kao i manji Swift. Taj Suzukijev pametan dizajn enterijera, sa limitiranim budžetom za igranje materijalima i teksturama nije dovoljan da bi se SX4 izdvojio iz proseka i približio ukusu izbirljivog evropskog kupca.

Preglednost u vožnji, udobnost na lošijem putu, okretnost u gradu, nenametljivost na ulici i parkingu, te štedljivost na putovanjima su već karakteristike sa većom težinom. One su u velikoj meri prisutne kod testiranog Suzukija, pa mirne duše mogu reći da se SX4 bira glavom, širom otvorenih očiju.

Pročitajte prikaz Suzukija Swift.

Za više tehničkih detalja posetite Suzukijev sajt.

Tekst i foto: Nikola Stojanović